U selu Ništavci živi dečak koji upravlja sa 15 teških poljoprivrednih mašina. Nijednu mašinu nismo kupili bez njegovog saveta – kaže stric Milan.
On ima svega četrnaest godina, a znanje i spretnost odraslog čoveka. Dok se njegovi vršnjaci u slobodno vreme „ne skidaju“ s interneta, on je svakog popodneva, posle škole i svakog vikenda „veliki čovek“ i ozbiljan poljoprivrednik.
Zove se Marko Škundrić. Živi u selu Ništavci kod Prijedora i kako kaže, od kada zna za sebe radi na farmi, koja spada u red najvećih porodičnih u celoj Bosni i Hercegovini. Njegov deda je počeo posao, a otac i stric su nastavili. Danas imaju 270 grla muznih krava.
Posla svakim danom ima sve više, ali Škundrićima ne treba mnogo radne snage, jer u svim najtežim poslovima mogu da se oslone na svoj podmladak, posebno na Marka.
Za njega pričaju da je čudo. Ovaj dečak jedan je od najvrednijih radnika, a poseban je po tome što vozi i rukuje sa petnaestak poljoprivrednih mašina. Neke od njih teške su desetine tona.
Sreli smo ga, a gde drugo, nego na njivi, kako sa starijim bratom od strica bere kukuruz za silažu. Naravno, on upravlja novim i zahtevnim silotraktorom, jer drugi članovi porodice nisu najsigurniji da će to umeti. Da, baš tako. Kažu, Marko je „poljoprivredni genije“. Sve shvati za dva minuta.
– Počeo sam da vozim traktore kad sam baš bio mali. Jednostavno, to mi je bilo prirodno. Sa sedam godina sam seo za bager „hanumag“. Posle je došao drugi manji bager „nelson“, težak pet tona, guseničar, malo sam se teže rastao od njega, pošto sam ga zavoleo. Sada imamo „liphera 900“, on je težak 14,5 tona. Njega, kao i većinu, vozim jedino ja. Tata ne zna njime da upravlja. Uglavnom, danas vozim više od 15 mašina za sve namene – priča Marko, a pogled mu beži na njivu.
Da je Marko ekspert za mašine, tvrdi i njegov stric Milan.
– Ja vama ne mogu opisati kakvo je to dete. On se u sve mašine toliko dobro razume, da ga svuda vodimo kada ih kupujemo. Svi ga pitaju za savet, a prodavci se zaprepaste kada vide čime sve rukuje, jer je on ipak, dete – priča Markov stric, Milan Škundrić.
I druga deca rade na njivi, ali Marko je jedini koji iz nje nikako ne izlazi. Na njivi nije jedino dok je u školi i dok piše domaće zadatke. Škundrići su srećni ljudi, jer im ima ko da nastavi tradiciju.
– Što se mene tiče, ja nikuda ne idem. Ovde je zauvek moje mesto – skromno kaže vižljasti Marko, dok nam maše rukom sa silotraktora.
SUZE
– Jednom mu je posebno teško palo kada smo prodavali guseničar, pa je plakao. Morali smo, nije nam više koristio, ali mene je ta njegova ganutost toliko pogodila da sam mu odmah kupio drugi – priča Markov stric Milan Škundrić.
Novosti.rs