Poznato je da su zimska predavanja i savetovanja koja organizuju udruženja pčelara u gotovo svim mestima u Srbiji vrlo posećena. Pčelari su uvek željni znanja i informacija, a ništa manje i druženja i razgovora.
Na predavanjima, koja su često prave škole za pčelare, predavači su predstavnici nauke i struke, kao i iskusni pčelari iz Srbije i zemalja u okruženju.
Na jednom takvom savetovanju, koje je održano u Zrenjaninu, predavač je bio i Rajko Radivojac, pčelar iz Prijedora koji je govorio o stvaranju jakih pčelinjih zajednica i proizvodnji matične mleči. Bila je to prilika da od Radivojca, između ostalog, saznamo više o pčelarenju u kraju odakle dolazi, saradnji pčelara sa obe strane Drine, plasmanu proizvoda.
Rajko Radivojac je predsednik Skupštine Udruženja pčelara „Prva pčela“ u Prijedoru. Pčelari sa 100 LR i AŽ košnica. Osim toga autor je nekoliko knjiga o tehnici pčelarenja koje su u krugovima pčelara u regionu vrlo tražene (na našem portalu možete pročitati delove iz knjige). U razgovoru nakon njegovog predavanja u Zrenjaninu saznali smo više o prijedorskom udruženju, problemima tamošnjih pčelara, plasmanu meda i saradnji pčelara.
Udruženje pčelara „Prva pčela“ osnovano je daleke 1946. godine pod imenom „Matica“. Narednih godina i decenija ovo udruženje bilo je jedno od vodećih pčelarskih udruženja u Bosni i Hercegovini, sa preko 300 članova. Poznato je da je u to vreme skoro svaka kuća u Potkozarjuimala desetak pčelinjih društava, počinje priču Radivojac. Ali, ratni vihor je uništio sve, pa i pčelarstvo.
„Tokom nesrećnih devedesetih godina udruženje je prestalo sa radom, a onda smo u skladu sa zakonskim propisima morali da promenimo ime, pa naše udruženje od 2000. godine postoji pod imenom „Prva pčela“. Imamo oko sto članova koji u svom vlasništvu imaju do sedam hiljada košnica, uglavnom LR i AŽ. Članovi udruženja sakupljaju bagremov, livadski, kestenov i lipov med i godišnje proizvedu oko 150 tona meda. Bavimo se i uzgojem matica, matične mleči i drugih pčelinjih proizvoda“, kaže Radivojac.
Udruženje je 2006. godine organizovalo prvu uspešnu pčelarsku manifestaciju u Republici Srpskoj pod nazivom „Dani meda“. Manifestacija je postala tradicionalna i održana je već 10 puta uz učešće velikog broja izlagača i posetilaca iz čitave Bosne i Hercegovine, ističe naš sagovornik.
Pčelari udruženja „Prva pčela“ su entizujasti i tek nekoliko njih žive od pčelarenja i registrovali su svoju delatnost. Radivojac smatra da je to posledica nedostatka organizovanog plasmana pčelinjih proizvoda.
„Kada se uspostavi organizovani otkup ljudi će naći interes da šire pčelinjake, kupuju vozila i da se profesionalno bave pčelarstvom. Naši pčelari nisu tržišni proizvođači, jer organizovano tržište kod nas ne postoji. To su samo pčelari koji imaju veliki broj košnica, a med prodaju, uglavnom, na kućnom pragu i po sajmovima. I to je sve“, objašnjava Radivojac.
Med proizveden u Bosni i Hercegovini može da se izvozi u Evropsku uniju, ali cena koju ostvaruju pčelari nije stimulativna. Cena meda u Bosni i Hercegovini je od 5 do 7 evra po kilogramu. Osim toga nema ni viškova meda, već Bosna i Hercegovina uvozi oko 1500 tona meda svake godine, kaže Radivojac i dodaje da je cilj pčelara i udruženja „Prva pčela“ da kvalitetan domaći med prodaju, najpre, svojim sugrađanima.
Na pitanje da li država pospešuje razvoj pčelarstva Radivojac objašnjava da postoje određene aktivnosti, ali da je to još uvek nedovoljno i na mahove.
„Postoje stimulacije po košnici, po uzgojenoj matici. U pripremi su pravilnici gde će biti tretirana nabavka pčelarske opreme, objekata kao pomoć kapitalnim investicijama. Međutim, finansijska je kriza. Osim toga, smatram da ljudi koji odlučuju ne shvataju u dovoljnoj meri značaj pčelarstva. Oni novac prevashodno ulažu u ono što oni znaju i što im je očito, na primer mlekarstvo ili voćarstvo. Nadam se da, ako ništa drugo, jednog dana kada dođemo u poziciju da pregovaramo sa EU, pčelarstvo će zauzeti svoje pravo mesto, bez obzira da li oni koji nas vode znaju koje mesto pripada pčelarstvu ili ne“, veruje naš sagovornik.
Stimulacije za pčelare u RS su iste svake godine, objašnjava Radivojac i dodaje da je sistem takav da se odvoji određena suma iz budžeta i onda se primaju zahtevi pčelara, pa se sredstva podele na osnovu broja prijavljenih košnica. Obično je to 4-6 konvertibilnih maraka po košnici. Opština Prijedor je jedna od retkih lokalnih zajednica koja stimuliše pčelarstvo i to po košnici sa jednim evrom, kaže Radivojac i dodaje da nije mnogo, ali je nešto.
Što se tiče situacije na pčelinjacima pod Kozarom masovnih uginuća pčela, uglavnom, nije bilo. Pčelari „Prve pčele“ su dosta edukovani, te se retko dešava da pčele stradaju zbog bolesti. Dešava se da, ako je loša godina, pčele uginu od gladi, ali razlog za to je loša ekonomska situacija i otežana mogućnost da pčelari ulože u kupovinu šećera. Ali, kako kaže nas sagovornik, takve situacije, na sreću, nisu česte. Još uvek se pamti 2011. godina kada je izostala livadska paša, pa je samo u prijedorskom udruženju gubitak bio 1500 pčelinjih zajednica, što je četvrtina od ukupnog broja.
Tamošnji pčelari očekuju pogodne vremenske prilike u vreme glavne bagremove paše, a zadatak pčelara je da očuva fond pčela, što bolje ih razvije i maksimalno iskoristi uslove paše, smatra Radivojac.
Saradnja pčelara u regionu je dobra, posebno pčelara Srbije i Republike Srpske
„Pčelari se poznaju, a u velikom broju slučajeva smo prijatelji i posećujemo jedni druge. Viđamo se na sajmovima i predavanjima. Kada poredim pčelarstvo Srbije i BIH i Republike Srpske mogu da kažem da mi zaostajemo i da su nam Srbija, odnosno Savez pčelarskih organizacija Srbije na neki način uzori u našem radu i organizovanju. Najvažnije je da svi na ovim prostorima razmenjujemo iskustva izajedno doprinosimo napretku pčelarstva“, poručuje Rajko Radivojac.
www.poljosfera.rs