Novi vlasnik bivšeg „Impra“ iz Prijedora u ovoj mesnoj industriji proizvodiće prema halal standardu, zbog čega su pojedini radnici srpske nacionalnosti napustili posao.
Kako „EuroBlic“ saznaje, radnici nisu želeli da nastave da rade u industriji zbog halal proizvodnje, odnosno jer se životinje kolju noževima i puštaju da iskrvare, kako nalaže taj način proizvodnje.
Istovremeno, u „Agroholdingu“ iz Cazina, koji je novi vlasnik „Impra“, o svemu ćute. Ni nakon 20 dana od kada smo poslali upit sa pitanjima o halal proizvodnji i odlasku radnika od nadležnih u kompaniji nismo dobili nikakav odgovor.
Iz Agencije za halal certifikate objašnjavaju da proizvođači biraju halal standard na dobrovoljnoj osnovi i da se sertifikati izdaju za proizvođače u BiH, Srbiji i Crnoj Gori. Ističu da je halal postao sinonim za zdravu hranu. Po njemu se u najvećoj meri proizvodi hrana, a potom lekovi i kozmetika, odeća, predmeti od kože i higijenska sredstva. Na tržištu BiH, svi ti proizvodi imaju oznaku i veoma su rigorozni higijenski kriterijumi kao i zdravstvena ispravnost proizvoda. U industrija mesa, životinja se ubija isključivo klanjem, koja potom mora da iskrvari. Svinjetina je zabranjena, a životinje se moraju hraniti biljnom hranom.
– Halal zabranjuje GMO, kloniranje, upotrebu hormona rasta, te zahteva uspostavljanje strogog nadzora nad veterinarskim lekovima, herbicida, pesticida i fungicida – kažu iz Agencije. Navode da halal certifikat poseduje 106 kompanija, od čega je 77 iz BiH, njih 68 su proizvođači hrane, a devet su hoteli i restorani. Halal sertifikat obavezan je uslov za izvoz prehrambenih proizvoda u Arapske zemlje Persijskog Zaljeva, Bliskog istoka, Tursku i severnu Afriku.
U jednom od proizvođača mesa, „Perutnina Ptuj“, koji je među prvim dobio halal sertifikat, kažu da je čin klanja obavezan.
– Za sve druge poslove, potrebno je da zaposleni ispunjavaju stručne kriterije, a nikako nisu uslovljeni verskom ili nacionalnom pripadnošću. Halal standard ne zahteva obavljanje rituala ili verskih obreda – kažu u ovoj industriji.
Ističu da je halal standard, osim muslimanima, prihvatljiv i pripadnicima drugih religija. Sa tim je saglasan i profesor beogradskog Teološkog fakulteta Pavle Runić.
– Pobožni hrišćani se obično i sami mole pre svojih obroka i traže da Bog blagoslovi njihovu hranu i smatram da ne treba da ih brine pitanje da li se neko na drugačiji način pomolio za vreme klanja životinje – ističe Runić.
Dodaje da je halal meso zdravije i da su malo poznata pravila Svetog Pisma, zapisana 2.000 godina pre nastanka Islama. Mogu se jesti životinje koje imaju razdvojene papke i koje preživaju, te krv, koja je podložna za razvoj mikroorganizama, nije zdrava, što je osnova „košer“ ishrane, kod Jevreja.
– Postoje različita razumevanje u vezi ovih zdravstvenih pravila iz Starog Zaveta i njihove validnosti. Veći deo hrišćana smatra da se više na njih ne treba obazirati, ali postoje i hrišćani koji smatraju da se principi zdravlja, naša fiziologija i način funkcionisanja našeg tela nisu promenili i da zato i dalje treba slediti ova uputstva – kaže Runić.
Halal standard
Islamska zajednicu u BiH je 2006. u svom okrilju formirala Agenciju za certificiranje halal kvaliteta, a već naredne godine kod Instituta za standardizaciju BiH registrovan je i Halal standard. Među prozvoiđačima hrane ukupno 26 kompanija je iz sektora mesa i mesnih prerađevina.
Prema podacima iz 2016. godine, halal sertifikovane kompanije u BiH iz sektora proizvodnje hrane, imaju više od 8.000 zaposlenih, proizveli su približno 772.000 tona hrane i ostvarile prihode od 1,8 milijardi KM.
EuroBlic
Foto – ilustracija