Jelena Govedarica poznata modna performerka iz Prijedora samo za Novi.ba govori o svojim performersima kao i modelingu i modnoj sceni.
1. Jelena za početak predstavite nam svoj rad?
Jelena Govedarica rođena 10.4.1987. godine u Sarajevu a već 2 decenije živi i radi u Prijedoru. Jelena ima sestru bliznakinju Vedranu koja joj je najveća moralna i logistička podrška u radu jer Jelena drži školu za manekene skoro punih 6 godina koja nosi njeno ime i prezime ”Models by Jelena Govedarica.” Pored lenti koje joj je donelo bavljenje modelingom od kojih su neke Miss Prijedora, Miss publike Krajine, Top model BiH, top 20 najuspešnijih modela Balkana ali i top 100 najlepših žena u Evropi. Jelena je svestrana devojka koja uspešno piše scenarija, osmišlja koreografije, scenografiju, bavi se glumom i voditeljskim poslom. Pored toga ona je jedan od najangažovanijih modela u BiH, a nakon missica Yugoslavije postala je lice brenda koji postoji 36 godina Vera vjenčanice i Vera fashion i sa njima uspešno sarađuje već 2 godine. Organizovala je 47 fashion show-a koji su kulturni miks u kom su prepleteni moda, gluma, ples, i sport. Moda je kroz priču koju nosi fashion show zapravo živopisna i to je zapravo moj zaštitini znak. Mnogobrojni muzički spotovi, kampanje, editorijali, modne revije, vođenje programa na raznim manifestacijama, angažmani u inostranstvu, glumačke uloge, sve ovo je iza ove Bosanke, a trenutno je angažovana na projektu Miss Balkan i snimanju trećeg dela serije “Dobro jutro komšija 3” ali i radi na organizaciji performansa za kulturno leto grada Prijedora koji je posvećen gradu Prijedoru i opisno je u tom duhu. Svaki performans priča svoju priču koja je prožeta i kroz koreografije brendova, ispricali smo mnoge teme, između ostalih: Ženi treba heroj, Život je cirkus, Sudbina vodi one koji hoće a vuče one koji to neće, Trnovit put nije za svačija stopala, tu se korača pameću, Kako sijemo tako žanjemo, Moda je stav, Živimo sport na svoj način, Knjiga je moć znanja, Život je blago, Molitva za nerotkinje…itd.
2. Koliko je teško danas u BiH djelovati kao kreativac?
Kreativnost je u današnje vreme poprilično neshvaćena osobina, ali ja se držim opaske da svaka roba ima svoga kupca pa tako i stvaralaštvo ima svoju publiku. Bitno je postaviti sebi standard i držati ga se pa ko pukovnik ko pokojnik. Publika koja prati moje performanse takvog je sastava da ih neki posmatraju estetički a neki misaono i to je potpuno okay, najvažnije od svega je da misao koja se šalje daleko odjekuje i da su ljudi gledajući modu na taj način promenili stav o modi i počeli je gledati kao na sastavni deo života, a ne samo kao estetetiku. Živimo u zemlji gde su zanimanja koja nisu klasična manje više primećena, a ona zapravo doprinose popularizaciji društva. Ja sam imala tu sreću da osmislivši jedan novi trend dobijem neophodnu podršku za svoj rad ali da je svaki dan borba za naredni. Još uvek se iznova i iznova mi kreativci dokazujemo i nemamo status u društvu kakav bi trebali imati.
3. Smatrate li sebe osobom koja ostavlja traga u umjetnosti?
Smatram apsolutno. Organizujući ovolike modno-scenske performanse koji su kulturni miks i aktivno tokom cele godine, doprinela sam ne samo kulturi u svom gradu nego i na kompletnom BiH nivou jer radim projekte koji razvijaju socijalnu inteligenciju kod mladih i podstiču ih da budu društveno korisni. Radeći razne kampanje poput one protiv vršnjačkog nasilja direktno utičemo na ljude u shvatanju pojma nasilja i kako mu se odupreti. Zasigurno moje ime i prezime ostaje u istoriji ovog grada i države kroz moje performanse i na to sam beskrajno ponosna. Postavila sam jedan trend koji će mnogi kasnije uobličavati na svoj način i koristiti kao temelj nekih novih projekata. Iskreno se nadam da će ovakav trend prezentovanja mode postati jednog dana način prezentiranja a ne specifična pojava kao što je sada.
4. Smatrate li da su danas kreativci zaboravljeni od strane ljudi koji bi trebali pomagati u razvoju umjetnosti?
Ja bih to pre rekla da su pogrešno shvaćeni u smislu: ”Ti želiš to da radiš pa eto radi, radiš to zbog sebe,” a to je pogrešna konotacija. Upravo kreativci su ti koji razvijaju svest i promovišu zemlju i treba im podrška. Dug je put dokazivanja dok se ne dobije podrška, a i tada treba imati sreće da kreativac prepozna kreativca u suprotnom ideja ne oživi niti se razvije.
5. Svjetski ste putnik, koliko se umjetnička scena u svijetu razlikuje od naše?
Mnogo se razlikuje i to samo iz jednog razloga, kod nas ljudi nemaju prostora puno da razvijaju ideje, sve je u klišeu. Ljudi nisu dovoljno hrabri da ostvaruju svoje zamisli i ideje pa je zato sve uglavnom kopiranje već postojećeg. Malo je stvari koje imaju vlastiti identitet. Na moju veliku sreću spadam u one koji su bili baš hrabri da pokušaju nešto promeniti svojim entuzijazmom i približiti umetnost svetu, ali istovremeno i dati svoj pečat. Umetnost je veoma moćna i prostrana samo je treba znati prezentirati. U svetu ljudi govore jezikom koji svi znaju a to je pokret, tu strategiju sam ja upotrebila i gde god bih prikazala u svetu neki od mojih perfomansa svi bi ih razumeli, koreografije pričaju, a garderoba priča kroz pokrete.
6. Moda i Vi kao je došlo do tog spoja?
Prosto sam rođena sa tim osećajem. Ja svakodnevno živim modu, moda je za mene stav, odraz našeg mentalnog i duševnog stanja ali i odnosa prema društvenim normama. Kad kažem društvene norme mislim na to da zapravo načinom odevanja i ponašanja prema tuđem stvaralaštvu mi interpretiramo naš odnos prema stvarnosti i to da li smo ograničeni tuđim mišljenjem ili hrabri da budemo ono što jesmo. Uvek sam bila hrabra biti ono što jesam i obući kombinacije kako to ja vidim tako da eto mogu reći moda i ja dve drugarice i dobro se slažemo, nek tako i ostane.
7. Ko je vaš uzor?
Moj uzor su svi ljudi koji se bave scenom ali i moja kreativnost. Fascinira me njeno pojavljivanje u neočekivanim momentima i uopšte to koliko me poseduje. Svi koji su na sceni prožive na stotine tuđih života i to je vredno svakog poštovanja i uzornosti. Treba znati biti u tuđoj koži ali i nakon toga vratiti se u svoju, taj dar dobija se rođenjem samo, tehnike se uče.
8. I za kraj planovi za budućnost?
Moja kreativnost planira umesto mene. Nikad ne znam u kom pravcu će me odvesti osim da će to biti put kojim niko nije prošao i da će trag biti trajan i neponovljiv. Spremam novi performans i događaje koje ćemo realizovati letos. Otvoriću na jesen još jednu školu za manekene i nastaviti nastupati na modnim događajima u regionu i svetu. Formiranje porodice takođe ako Bog da u nekoj bliskoj budućnosti jer majčinstvo će još više obogatiti moj život i rad i učiniti me još jačom. Svi moji manekeni, kojih je veliki broj, i dalje će imati moju veliku podršku i zalaganje za njih. Tako da eto, život je lep. Idemo dalje punom parom uz zdravlje i kreativnost i obećavam još dugoooo ćete me gledati i slušati. Bitno je da svi shvate da ih u ovom poslu ne može trajno izdvojiti dobra fotka ili reklama nego isključivo njihova harizma i individualnost, taj neki X faktor.
Novi.ba
