Domaće raženo brašno postalo je brend Gornje Omarske kod Prijedora. Najveći proizvođač raži pod Kozarom, Radomir Sekulić, njegujući stogodišnju porodičnu tradiciju, brašno melje u vodenici. Ni kišna godina neće omesti plan da proširi proizvodnju, jer je potražnja sve veća.
Proizvodnja zdrave hrane je budućnost, priča Radomir Sekulić, koji pod Kozarom na 21 parceli, uzgaja raž.
Nastavio je stogodišnju tradiciju, a proizvodnju sa pet proširio na 14 hekatara. Trenutno ima tri mlina.
Kaže, “po starinski” je najbolje, pa i danas raž melje pomoću kamena.
“To je tradicionalna stara proizvodnja, sve se radi na kamene mlinove. To je staro 100 i više godina. Dosta je kvalitetnije brašno samljeveno na kamen, nego na valjke. Prednosti su što je dosta zdravije, zdrava hrana, svi više idu na tu integralnu proiuvodnju crnog hljeba”, pojašnjava Sekulić.
Planira da kupi i četvrti mlin, i završi izgradnju silosa. Raženo brašno prodaje uglavnom pekarama.
Kišno ljeto znatno je umanjilo ovogodišnji rod i prolongiralo žetvu.
“Prinos je možda nekih 60, 70 odsto od onog 100 odsto što je trebalo biti. Јa se nadam da će biti nekih 300, 400 kilograma raži po dunumu ili 3, 4 tone po hektaru. Vidjećemo kada dođe lijepo vrijeme, kada se stvore uslovi za žetvu. Dobrog je kvaliteta, teško se ljudi odlučuju za proizvodnju raži zbog toga što ona izraste 1.50 do 1.70 metara”, ističe Sekulić.
Od poljoprivrede može pristojno da se živi, uz veliki trud, ali i rizike, poput ove kišne godine, kaže Radomir.
Kilogram domaćeg raženog brašna prodaje po marku i po, a u svojim mlinovima proizvodi i kukuruzno.
Kraj nekad čuven po šljivi, sada ima novi brend – kvalitetno raženo brašno. Uostalom, to potvrđuje sve veća potražnja.
RTRS