Baka Nevenka Grujić, zbog godina i duboke starosti fenomen sela Gradina, ali i cijele prijedorske regije, rođena je 20. aprila davne 1921. godine. Muža je izgubila u ratu i vratila se na djevojačko ognjište, gdje je život nastavila sa svojom sestrom. Ima jednog sina koji živi u Beogradu. Više od 11 godina živi sama i sama brine o sebi. Život joj nije bio lak, mnogo je radila, puno toga prošla, ali uprkos svemu, zakoračila je u stotu godinu života.

DO ŠEZDESETE JOJ NISU TREBALE NI BASAMAKE

“Živicu sam sjekla, ogradu zagrađivala, vrbe kresala… Do šezdesete meni nisu trebale ni basamake. Popeti se na jabuku, šlјivu, krušku, ubrati plodove, sve mi je to bilo lako raditi. Sebi sam sve kalemila, samo nisam limun i narandžu, i po selu isto. Evo, kruška koju sam ja lično kalemila sad je veća nego ovaj ovdje hrast”, priča baka dok nam pokazuje „njena“ stabla.

Usput nam se pohvalila da je sa šest godina naučila čitati i da je njen pradjed bio knez koji je imao svakojakih knjiga. Bilo joj je to zanimlјivo, prisjeća se i sjetno dodaje da je u njeno vrijeme sve bilo mnogo drugačije.

MALO JE GNJAVE REUMA I PRITISAK

“Više se veselilo, igralo i pjevalo. Živjelo se drugačije, tad kad sam bila dijete, i takvog života više nema. Moram reći, valјda se niko neće nalјutiti, da omladina danas ima sve, ali nekako su mi nezadovolјni. Mi smo imali mnogo, mnogo manje, a bili srećniji, bar se meni tako čini”, kaže ova stotogodišnjakinja, koja se rijetko žali na zdravlјe.

“Sad je malo popustilo, gnjavi me reuma, gnjavi i visok pritisak. Staro zdravlјe, kako kažu. Ne pomaže mi niko, pomažem ja sebi. Kad se umorim sjednem, legnem, malo se odmorim, pa onda navalim na svoj posao”, priča Nevenka.

KOMŠIJA NENAD JE REDOVNO OBILAZI

Pohvalila nam se da je svakodnevno obilazi najbliži komšija, Nenad Vrabac. Donese joj namirnice i pomogne u poslu koji sama ne može završiti.

“Ako joj šta zatreba, tu sam. Obično, kad treba nešto popraviti, promijeniti sijalicu ili nešto kupiti. Onda ona zove sina, kaže mu šta treba, a on mene zove. Nevenka ima mnogo godina, ali je još pokretna, ona je baš fenomen. Ima sto godina, ali se sama posluži, sama sebi spremi ručak, opere se. Uredna je i čista, ma sve ona sama radi”, otkrio nam je Nenad. Baki smo poželјeli dobro zdravlјe i obećali joj da ćemo je posjetiti na njenom narednom rođendanskom slavlјu.

KO ZNA, I NA SELU MU JE LIJEPO

Svaki rad se isplati. Može se i na selu lijepo živjeti ko hoće da radi. Omladina nek ostane u svojoj državi, bakina je poruka.

“Ja bih im poručila nek uče školu, kome ide, ide, kome ne ide, nek se uhvati posla, pa ovako kao što sam i ja živjela. Može se živjeti i na selu, ali nek i uče školu. Ne valјa da život prođe uprazno”, poručuje Nevenka.

kozarski.com