pressrs-safetDa “veći bh. entitet” više ne brine ni o “svojima”, a kamoli o srpskim povratnicima, pokazuje slučaj siromašne četvoročlane porodice Safeta Kapetanovića (63), koja je bukvalno bila primorana da iz Federacije izbegne u Republiku Srpsku!

Zapravo, proterivanje se dogodilo proteklih meseci kada su službenici opštine Travnik koji rade na pitanjima stambenog smeštaja izbeglica i socijalno ugroženih nemušto saopštili Kapetanovićima da se isele iz alternativnog smeštaja u kojem su do tada bili.

– Jedna persona mi je rekla da nemamo nikakva prava u Federaciji jer sam ja iz RS, odnosno iz Gornje Ljubije kod Prijedora. Tako smo morali da opštini predamo ključeve stana do 1. jula ove godine u devet časova – priča Safet i naglašava da je ranije bezuspešno pokušavao da se kao izbeglica prijavi u Travniku u koji je došao ratne 1993. godine.

Neumoljiva administracija

– Nikada mi nisu priznali izbeglički status koji, istina, nisam previše ni ganjao dok sam bio zdrav i gledao da zaradim. Kako god, otuda me je, po svemu sudeći, oterala federalna administracija koja uopšte nije htela da objektivno sagleda to što sam ostao teško bolestan i što je stan u Ljubiji, u kojem sam nekada živeo s pokojnim ocem, bio potpuno zapušten i neuslovan za život – kaže Kapetanović.

Njegove reči potvrđuje i supruga Meliha, koja je, gle paradoksa, posle udaje za Safeta izgubila sva prava u Travniku.

– I deca, Vedin (7) i Edvin (13), i ja smo tako izgubili sva prava u Federaciji, pa smo dočekali da moramo napustiti svoj rodni grad… A kada smo posle tog 1. jula i predaje ključeva došli u Ljubiju, imali smo šta da vidimo. Stan je bio prepun smeća, truleži, trave i miševa. Užas jedan – priseća se Meliha, a Safet dodaje da RS i Prijedor imaju daleko bolju i ljubazniju administraciju.

– Gde god sam ušao, ljudi su nastojali da mi pomognu i olakšaju. Tako sam, između ostalog, u gradskoj upravi već predao zahtev za donaciju da bar pokrijem truli krov koji prokišnjava i nešto uradim pred zimu da ne pomremo od studeni – ističe Kapetanović.

Za to vreme, Karolina Vuruna, koja radi u ljubijskoj javnoj kuhinji, kaže da su Kapetanovićima zbog prebukiranosti jedva obezbedili jedan besplatan obrok.

– Za više trenutno nema prostora, jedino ako neko otkaže ili, ne daj Bože, umre… Inače, kada su se vratili u ovaj stančić u kojem je ranije živela jedna baka, pa umrla, Kapetanovići su zatekli haos. To je bila ruševina, gotovo bez krova i podova pa su prvo morali da izbace tone smeća i otpada. Safet je to koliko-toliko pokušao da sredi, a sada ne može dalje. Nema ni za eksere, a ni zdravlja da nastavi – otkriva Vuruna.

Bolesni, gladni…

– Pošto nemamo vode, prljav veš teglimo nekoliko kilometara do javne kuhinje i Karoline, a onu za piće donosimo u flašama. Struju smo nedavno jedva priključili, ali ne znamo kako ćemo platiti 200 maraka čoveku koji je to obavio… Što se tiče hrane, ne pitajte. Verujte da bismo i na Bajram ostali gladni da nas kod sebe nije pozvala prijateljica iz Prijedora, a treba i decu opremiti za novu školsku godinu – zabrinuta je Meliha.

Inače, sve što ova porodica ima su 120 maraka Safetove penzije i nešto maraka koje ovaj čovek, padajući svakih 20 metara u nesvest od nemoći, zaradi sakupljanjem kupina u Ljubiji.

– Potpuno sam nesposoban za rad zbog začepljenja arterije na levoj nozi, bruha, hipertenzije i angine pektoris. Desnu nogu sam operisao, a leve, koja začas utrne i od najmanjeg napora, ne sme da se prihvati nijedan doktor jer kažu da nemam nikakvu šansu da preživim operaciju. Zato ne znam kud ću ni šta ću, a brinem za decu – kaže Safet. Ništa bolje zdravstveno stanje nije ni kod njegove nezaposlene supruge, koja je već preživela jedan moždani udar.

Pesak, cement, pločice, krovne letve…

Neumorni Safet već duže vreme u džepu nosi spisak najprečeg što mu treba da zašuška stan. To su sitni pesak, cement, kreč, pločice i lepilo za pločice, krovne letve, građa – rogovi, lesonit table i nešto jupola i eksera, pa svi koji žele da pomognu ovoj porodici mogu da dođu kod njih u Ulicu Tone Perića 6 u Gornjoj Ljubiji ili da pozovu Kapetanoviće na telefon 062/961-473.

Press RS

Povezane vijesti

“I DRVO IMA DUŠU”: MOTORKOM PRAVI UMJETNOST, A NAJ... U prostorijama Mjesne zajednice Čirkin Polje u Prijedoru sinoć je otvorena izložba radova Mladena Stakića pod nazivom “I drvo ima dušu”. Riječ je o...
VOĆAR POZVAO PRIJEDORČANE DA BERU JAGODE UZ SIMNOL... Prijedorski voćar Dalibor Jović pozvao je svoje sugrađane da u njegovoj plantaži u selu Krivaja naberu jagoda koliko žele uz plaćanje od 1,5 KM po kil...
RODITELJI UPOZORAVAJU: PRIJE NEKOLIKO DANA SVEČANO... Kapija na ulazu u dječije igralište na Urijama u Prijedoru nije u funkciji, te roditelji strahuju za bezbjednost djece. Medijima su fotografije, na...
PRIJEDOR: ARHIMANDRIT PARTENIJUS POMOĆ ZA GRČKU PR... Kada je Grčku zadesio veliki požar prije godinu dana, Organizacija porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila Prijedor organizovala je ...
PRIJEDORČANI, DOĐITE I SAMI SEBI BERITE JAGODE! Prijedorska plantaža jagoda porodice Jović, pred kraj sezone, otvorila je vrata svoje plantaže i pozvala sve zainteresovane da dođu i uberu koliko god...
“BUBA” IMA DUŠU I POVEZUJE LJUDE: ODRŽ... Iako je ne proizvode već 16 godina, “buba”, kako je u narodu nazvan najpopularniji model “Folksvagenovog” vozila, i dalje pobuđuje veliku pažnju ljubi...
POČELO „SELO VESELO 2019“: MISKA GLAVA PRVI FINALI... Prva ovogodišnja kulturno-zabavna manifestacija „Selo veselo“ održana je ove nedjelje, 16. juna u Ljeskarama. Brojni posjetioci, i po lošim vremens...
KUPAČI UŽIVALI NA TRI BAZENA I NA TOBOGANIMA Besplatnim kupanjem otvoren je vodeni park u Kozarcu kod Prijedora koji se prostire na površini od oko 7.200 kvadratnih metara. Povodom otvorenja ...