Darko Vujasinović, profesor engleskog jezika i književnosti iz Prijedora, postao je kolekcionar vrednih aviona, helikoptera i mikrokoptera na daljinsko upravljanje, kojima obleće Republiku Srpsku i pravi nezaboravne panoramske kadrove.
Zapravo, on se za ovaj hobi zainteresovao još pre desetak godina kada je kao prevodilac u EUFOR-u putovao iz Banjaluke u Belgiju.
– Išli smo tamo vojnim transportom i, kada smo stali u Nemačkoj, video sam staru napuštenu tehničku stanicu koju je jedan nemački modelar pretvorio u fabriku malih jedrilica na daljinsko upravljanje. Pokazao mi je nekoliko primeraka koje je prodavao i izvozio u Japan i to me je privuklo, pa sam kasnije u Zagrebu kupio jedan model aviona s nitro-gorivom. Tako je počelo, a uskoro sam počeo i da ih izrađujem, što je bilo izuzetno zahtevno, a i skupo, jer se za konstruisanje, na primer, jednog mikrokoptera nekad potroši nekoliko meseci rada i hiljada evra – kaže Vujasinović i dodaje da je modelarstvo i kolekcionarstvo kao primarni hobi gotovo zanemario, jer je od svega toga napravio honorarni posao.
Eskadrila
– Morao sam naučiti mnogo iz domena snimateljskog zanimanja da bih se bavio pravljenjem komercijalnih kadrova mikrokopterom. Naime, to mi je pomoglo da finansiram ovaj skupi hobi, jer sam u njega ranije mnogo ulagao. Sećam se kada su komšije govorile da sam detinjast, a roditelji kako bez veze ulažem novac i bacam pare na gluposti. Međutim, kada je počelo da se isplaćuje, rekli su, pa nije on ni lud, jer je sam sebi od nečega što voli napravio dodatni posao – objašnjava Vujasinović.
Inače, u njegovoj kolekciji je mala eskadrila letelica koju čini desetak aviona, helikoptera i mikrokoptera.
– Imam dva velika aviona, koja su dva sa dva metra i imaju benzinske motore od 50 kubika. Tu su i dva RC helikoptera s benzinskim motorom, koji izgledaju kao pravi, te dva mikrokoptera na električne motore, od kojih zarađujem. Mikrokopteri u idealnim vremenskim uslovima mogu da lete i do visine od 150 metara, ali ja ih ne dižem više od 70 zbog bezbednosti. Dakle, veliki mikrokopteri mogu da nose teret (kameru i drugu vrhunsku foto-opremu) težine i do tri kilograma, a ukupno su teški oko sedam i po kilograma – otkriva naš sagovornik i navodi da u vazduhu mogu biti oko 10 minuta.
– Ali, ne odjednom, pošto se kadrovi rade planski, pa se uređaj spušta na zemlju do sledećeg kadra. Inače, na Zapadu ove letelice su nezaobilazne na snimanjima i praćenju važnih događaja, turističkih kampanja, izbora, rijaliti šoua – kaže Darko, koji je snimao srednjovekovne dvorce, koncerte popularnih muzičara, velike sportsko-rekreativne komplekse.
– Ranije sam snimao kadrove Hrama Hrista Spasitelja u Banjaluci, a sa ekipom RTRS-a kadrove za emisiju “Vez”, koja je snimana u Knežici. Poslednje što sam snimao, uz brojne svadbe, bio je humanitarni koncert pod pokroviteljstvom Milorada Dodika, predsednika RS, za sakupljanje novca za roditeljsku kuću – napominje Vujasinović.
Iz ptičje perspektive
On ističe da svet iz ptičje perspektive izgleda mnogo lepše nego sa zemlje.
– Sve drugačije izgleda iz vazduha i čovek se iznenadi kako su neki predeli naše zemlje lepi i interesantni. Kroz rad, video sam mnogo prirodnih lepota kako u Prijedoru, tako i u RS i BiH, ali od turističkih radnika iz grada na Sani niko nije kontaktirao sa mnom, iako sam im slao mejlove da se napravi zajednički projekat – Prijedor tokom četiri godišnja doba sa snimcima iz vazduha. Naime, takve stvari nameravam uskoro da uradim sa snimcima nekih važnih gradskih manifestacija, pa da to povežem u celinu, uz nadu da će grad imati sluha da finansira jedan takav interesantan i profesionalan projekat – kaže Darko.
Komentarišući prošlogodišnji incident s famoznim dronom koji je prekinuo fudbalski meč kvalifikacija za Evro u Francuskoj 2016. između Srbije i Albanije, Darko kaže da je uređaj koji se pojavio na stadionu sličan njegovom manjem mikrokopteru.
– Jedina razlika jeste to što moj služi za snimanje i ima kameru i stabilizaciju. Kako god, čovek koji je njim upravljao mogao je to da uradi s razdaljine od kilometra i uz pomoć monitora, ali naglašavam da ovo čime ja upravljam nije dron. Iako svi kada me vide govore da upravljam dronom, to jednostavno nije tačno. Dron je vojna bespilotna letelica i avion u suštini, dok je mikrokopter nešto sasvim drugo – objašnjava Vujasinović.
Plaši se visine!
Zanimljivo je da Darko ni u dečačkim danima nije maštao da postane pilot.
– Nisam razmišljao o tome da postanem pilot, jer je plašim visine. Iako sam nekoliko puta bio pozvan da letim u sportskim avionima, iz istih razloga nikada nisam prihvatio – kaže Darko.
Press RS
Foto – Igor Motl