{"id":218385,"date":"2024-01-22T14:55:18","date_gmt":"2024-01-22T13:55:18","guid":{"rendered":"https:\/\/www.prijedordanas.com\/?p=218385"},"modified":"2024-01-22T14:55:18","modified_gmt":"2024-01-22T13:55:18","slug":"nijemac-zacijenio-masinu-kozarcanin-je-sam-napravio-proizvodi-gnojivo-od-ovcije-vune-foto-video","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.prijedordanas.com\/?p=218385","title":{"rendered":"Nijemac zacijenio ma\u0161inu, Kozar\u010danin je sam napravio: Proizvodi gnojivo od ov\u010dije vune – FOTO\/VIDEO"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Ov\u010dija vuna, iako vrijedna sirovina, za sto\u010dare u Bosni i Hercegovini uglavnom je problem i nerijetko zavr\u0161ava na smetlji\u0161tima i samoj prirodi. Neke procjene pokazuju da se godi\u0161nje u BiH odbaci oko 3,5 miliona kilograma vune.<\/p>\n

Rijetki je otkupljuju, ali to su potpuno bezna\u010dajne koli\u010dine u odnosu na milion i 200 hiljada o\u0161i\u0161anih ovaca.<\/p>\n

No, ovakva situacija bi se uskoro mogla promijeniti i to zahvaljuju\u0107i ideji, \u017eelji i \u010distim ambicijama Denijala Mujkanovi\u0107a iz Kozarca koji je prije 20-tak dana zapo\u010deo prodaju peletiranog ekolo\u0161kog gnojiva od ov\u010dije vune.<\/p>\n

Proizvodnju je po\u010deo jo\u0161 i ranije, ali je ovaj preduzetni ov\u010dar \u017eelio prvo testirati proizvod na svom imanju – u vo\u0107njaku, plasteniku, cvije\u0107u.<\/p>\n

\"\"<\/a>“Ma, za sve je dobro”, radosno ocjenjuje u razgovoru za Agroklub, ovaj vlasnik stada od 105 ovaca i \u010dlan Udru\u017eenja ov\u010dara i kozara Republike Srpske, zaljubljenik u prirodu i jednostavno \u010dovjek koji vri od ideja, u \u0161ta \u0107ete se uvjeriti i sami u narednim redovima.<\/p>\n

“Kroz dru\u017eenje s ov\u010darima vidio sam da svi imaju isti problem, niko ne zna gdje \u0107e s vunom koja je nama i ekonomski i ekolo\u0161ki problem. Ona ne\u0107e da gori, mo\u017ee da se dimi, ali nikada ne\u0107e potpuno izgorjeti”, pri\u010da Mujkanovi\u0107, dodav\u0161i da skoro niko u BiH ne otkupljuje vunu, osim mo\u017eda dva vla\u010dara.<\/p>\n

A, misli od nje nije mogao skrenuti i da je htio jer je, kako ka\u017ee, vi\u0111a na svakom koraku – po \u0161umama, rijekama, deponijama.<\/p>\n

\"\"<\/a>Tako je odlu\u010dio oprati vunu i poslati je u jednu francusku auto-industriju. No, dobio je negativan odgovor, vuna bosanske pramenke ne mo\u017ee u auto proizvodnju jer je 0,8 mikrona, a oni otkupljuju do 0,4 mikrona.<\/p>\n

“Zna\u010di dva puta je ve\u0107a i deblja. Tako isto za odje\u0107u se ne mo\u017ee koristiti jer je previ\u0161e o\u0161tra, nije ba\u0161 prikladna ta pramenka bosanska. Tvornica iz Turske koja je to otkupljivala i pravila tepihe je izgorjela prije 7-8 godina, ne\u0107e je ni obnavljati jer je velika investicija, a vi\u0161e niko ne uzima te stare tkanene tepihe”, poja\u0161njava Denijal.<\/p>\n

Potom se rodila ideja da od nje proizvodi pelet za lo\u017eenje, ali “to nije uspjelo nikako”.<\/p>\n

\"\"<\/a>Onda je do\u0161ao do informacija da se od nje mo\u017ee praviti bio gnojivo.<\/p>\n

Poslao je uzorak na analizu u Federalni agropedolo\u0161ki zavod, odakle su mi potvrdili da ov\u010dja vuna posjeduje mno\u0161tvo vitamina.<\/p>\n

“Jedan kilogram vune sadr\u017ei \u010detiri litra vode, odnosno kao UREA postotno, 17 vitamina koje posjeduje, u postotcima je kao na\u0161 KAN 9:8:9, i to \u0161to odgoni crve, mrave i sve ostalo to je na\u0161 pu\u017eomor samo \u0161to je sve na prirodnoj bazi”, obrazla\u017ee rezultate koje je dobio i dodaje da gnojivo koje sada proizvodi dugotrajno pobolj\u0161ava tlo jer kada se raspe po zemlji treba niz godina da se uni\u0161ti.<\/p>\n

U peletiranom gnojivu nema apsolutno nikakvih dodataka. Kada pokupi vunu, su\u0161i je na odre\u0111enoj vla\u017enosti, onda je ma\u0161inom melje na pet milimetara.<\/p>\n

\"\"<\/a>Iako postupak izgleda vrlo jednostavan, Mujkanovi\u0107 ka\u017ee da nije rije\u010d o maloj investiciji te da ga je sama ma\u0161ina “iza\u0161la” oko 20 do 30 hiljada maraka, a ukupna investicija 100 hiljada KM.<\/p>\n

“Ja sam sam sebi napravio ma\u0161inu, jer kada sam poslao upit u njema\u010dku firmu koja ih jedina proizvodi, odgovorili su mi da one ko\u0161taju 300 hiljada eura u Njema\u010dkoj, bez carine, prijevoza i poreza. To je za mene bilo nemogu\u0107e, izdvojiti tolika sredstva, onda sam po\u010deo da inoviram, prepravljam neke stare ma\u0161ine i tako da sam svojim rukama napravio sve \u0161to mi treba da mogu proizvoditi”, ka\u017ee ovaj sad ve\u0107 vlasnik proizvoda “\u0160tabaa”.<\/p>\n

Tako se, naime, zove peletirano ekolo\u0161ko gnojivo od ov\u010dije vune koje proizvodi, a naziv je rezultat zate\u010denosti pozivom \u0161vajcarskog carinika.<\/p>\n

Naime, poziv je uslijedio tek \u0161est mjeseci nakon \u0161to je poslao tamo\u0161njoj carini na analizu gnojivo kako bi provjerio mogu\u0107nost izvoza, carinik je pitao za naziv proizvoda, a u trenutku zbunjenosti Mujkanovi\u0107 je odgovorio: “Ma, \u0161ta ba?” Odlu\u010dio je i da ostavi taj naziv.<\/p>\n

Ina\u010de, u \u0160vicarskoj je kao izbjeglica iz BiH zavr\u0161io \u0161kolu, radio za drvnu industriju, monta\u017ene ku\u0107e, ali to kako pri\u010da nikada nije volio. U BiH se vratio 2012. godine. I od tada kuje planove o razli\u010ditim poduhvatima. Sada je sav fokus usmjerio na vunu koju mu doma\u0107ini daju besplatno, samo kako bi se je rije\u0161ili.<\/p>\n

\"\"<\/a>“Me\u0111utim, moj cilj je da otkupljujem tu vunu, da bude jedan kilogram jedna marka, kako bi ovca mogla da plati svoje godi\u0161nje vakcinisanje. Dosta ljudi zbog nedostatka novca ne radi tu obaveznu prevenciju, i ugro\u017eava svoje susjede koji se ozbiljno bave ov\u010darstvom”, precizira planove.<\/p>\n

Ovaj svoj projekat, finansijski je sam istjerao, a od njega korist ne\u0107e imati samo BiH, pri\u010da nam, nego i Evropska unija, u ekolo\u0161kom smislu. “Ta na\u0161a vuna na kraju zavr\u0161ava u Savi, preko je Evropska unija, ona potom ide u Dunav koji proti\u010de opet kroz Evropu, tako da je ovo \u010di\u0161\u0107enje i EU”.<\/p>\n

Od tone vune dobije se isto toliko gnojiva. Ako je vuna uskladi\u0161tena pravilno, odmah po \u0161i\u0161anju u vre\u0107e pa u \u0161upe, onda nema nikakvog gubitka.<\/p>\n

Prije nego je upakovao svoj proizvod za prodaju, ovo gnojivo je testirao na svom imanju. Pri\u010da kako ekstra rezultate daje na kiselim zemlji\u0161tima.<\/p>\n

“Imali smo paradajz te\u017eine od 1,5 kilogram po komadu, patlid\u017eane po dva kilograma. Jedan \u010dovjek je koristio za jagode, imao je sigurno 30 do 50 posto ve\u0107e prinose, bile su puno ve\u0107e i puno sla\u0111e. Cvije\u0107e koje je po\u010delo da trune, uspjeli smo povratiti”, nabraja Mujkanovi\u0107 i navodi da se trenutno gnojivo mo\u017ee kupiti preko web stranice, ali bi se krajem februara trebalo na\u0107i i u “Bingo” marketima.<\/p>\n

Njegov cilj je da u\u0111e u poljoprivredne apoteke, Penny plus u Sarajevu i Centrum u Gradi\u0161ci. Za to vrijeme, na njegovu adresu sti\u017eu upiti iz brojnih evropskih zemalja, gdje je poslao podatke o svom proizvodu. Prvi kontakti pokazali su da postoji veliki interes za ovo gnojivo iz Kozarca.<\/p>\n

nezavisne.com<\/a><\/p>\n

\"\"<\/a> \"\"<\/a><\/p>\n