{"id":216015,"date":"2023-12-08T10:57:29","date_gmt":"2023-12-08T09:57:29","guid":{"rendered":"https:\/\/www.prijedordanas.com\/?p=216015"},"modified":"2023-12-14T02:09:16","modified_gmt":"2023-12-14T01:09:16","slug":"ko-je-sve-povezan-s-iskopavanjem-uglja-u-mrkonjic-gradu-i-prijedoru-video","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.prijedordanas.com\/?p=216015","title":{"rendered":"Ko je sve povezan s iskopavanjem uglja u Mrkonji\u0107 Gradu i Prijedoru? – VIDEO"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Jedna fotografija na dru\u0161tvenim mre\u017eama i mnogo naga\u0111anja. Na fotografiju ukazuju mje\u0161tani, a nadle\u017eni ne zaustavljaju glasine, ve\u0107 ignori\u0161u pitanja o kamionima s registarskim oznakama Srbije koji tutnje selima na krajnjem zapadu Bosne i Hercegovine, odvoze\u0107i iz tamo\u0161njih rudnika uglja.<\/p>\n

Svaka faza otvaranja rudnika i iskopavanja produbljivala je strahove kod dijela mje\u0161tana koji su uvjereni da im se pred o\u010dima devastira \u017eivotni prostor.<\/p>\n

Kao dokaz za to pokazuju, izme\u0111u ostalog, i nekada bistri potok Grabovac koji proti\u010de kroz selo Medna, a koji je sada boje blata.<\/p>\n

Zaprljana voda dalje oti\u010de u rijeku Medljanku, koja se potom ulijeva u rijeku Sanu, pritoku najdu\u017ee balkanske rijeke Save.<\/p>\n

Da voda nije samo zaprljana, ve\u0107 i zatrovana, potvrdio je Institut za javno zdravlje bh. entiteta Republike Srpske (RS) koji je na uzorcima iz potoka proveo analizu 3. februara na zahtjev ekolo\u0161kih udru\u017eenja, Asocijacije “Green Ways” Gornja Pecka i “Centra za \u017eivotnu sredinu” Banja Luka.<\/p>\n

\"\"<\/a>U izvje\u0161taju, objavljenom 22. februara ove godine, navedeno je da je izmjerena koncentracija \u017eeljeza u vodi iz potoka Grabovac skoro 30 puta ve\u0107a od maksimalno dozvoljene, aluminijuma 27, a bakra \u010detiri puta. Izmjerena je i prekomjerna koli\u010dina olova.<\/p>\n

“Sve je i\u0161lo prljavo i bez ikakvog pitanja su uzurpirali zemlju”, ka\u017ee Milorad Simi\u0107, iz Medne, mjesta od stotinjak stanovnika, u op\u0161tini Mrkonji\u0107-Grad, oko 180 kilometara zapadno od Sarajeva.<\/p>\n

“Meni su dvije parcele od devet hiljada kvadrata propale i 22 bukve i 17 hrasti\u0107a. To je sve zatrpano”, opisuje Simi\u0107 u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE).<\/p>\n

Sli\u010dna je pri\u010da i Steve Pene, koji je svojevremeno po\u010deo da gradi ku\u0107u na mjestu udaljenom nekoliko stotina metara od mjesta na kom je potom iskopan rudnik.<\/p>\n

“Da sam znao, pomjerio bih ku\u0107u tamo malo dalje”, govori Pena i pokazuje iz kog pravca bi se, po njegovom mi\u0161ljenju, na novi dom mogle obru\u0161iti tone \u0161ljake sa kopa. Jedna ki\u0161a ili snijeg dijele ga od toga, uvjeren je.<\/p>\n

“Od jednog sela, koje je puno izvora pitke vode\u2026 ka\u017eu da su ovo stra\u0161na isparavanja iz ove jalovine, da su jako \u0161tetna. Vidje\u0107emo ako se otisne, ho\u0107e li pre\u0107i potok i do\u0107i ovdje do nas”, ka\u017ee Pena.<\/p>\n

\"\"<\/a>Ko kopa?<\/p>\n

Ugalj se kopa na padini iznad ku\u0107a i crkve u Mednoj. Buka bagera i kamiona je svakodnevna i nesno\u0161ljiva, ka\u017eu mje\u0161tani, a u \u0161ta se uvjerio i reporter RSE kada je obi\u0161ao kop 27. septembra.<\/p>\n

Koncesije za kopanje uglja u Mednoj, u vlasni\u0161tvu su preduze\u0107a “Medna NV”.<\/p>\n

“Medna NV” je u decembru 2017. pokrenula inicijativu za istra\u017eivanje uglja, koju je od Vlade RS dobila u maju 2018. godine.<\/p>\n

U oktobru 2020. je Vlada pokrenula dodjelu koncesije, a dodijeljena je “Medni NV” 28. januara 2021. godine, na sedam godina, uz koncesionu naknadu od 2,80 maraka (1,43 evra) po iskopanoj toni uglja. Ove odluke su objavljene u Slu\u017ebenom glasniku Republike Srpske.<\/p>\n

Taj novac ide u bud\u017eet Vlade RS i Mrkonji\u0107-Grada, po omjeru 30\/70.<\/p>\n

Preduze\u0107e “Medna NV”, u vlasni\u0161tvu je Neboj\u0161e Tegeltije i Bo\u017eidara Mijatovi\u0107a, prema podacima u zvani\u010dnoj bazi podataka o poslovanju kompanija u Bosni i Hercegovini.<\/p>\n

Prema podacima o poslovanju, “Medna NV” u 2020. i 2021. godini nije imala nikakve prihode, da bi prihodi u narednoj 2022. godini sko\u010dili na 1,08 miliona evra. To su podaci zvani\u010dne, na internetu dostupne baze podataka o poslovanju kompanija u Bosni i Hercegovini.<\/p>\n

\"\"<\/a>Koncesiju za rudnik u Bistrici ima firma “Drvo-export” iz Tesli\u0107a.<\/p>\n

Uvidom u zvani\u010dnu bazu podataka o poslovanju kompanija u Bosni i Hercegovini, “Drvo-Export” je u pro\u0161loj godini svoje prihode utrostru\u010dio, sa 1,75 miliona na 5,24 miliona evra. Pove\u0107ali su i neto dobit vi\u0161e od deset puta, sa 117 hiljada evra na 1,21 milion.<\/p>\n

Na osnovu inicijative “Drvo-exporta”, postupak dodjele koncesije je pokrenut 22. juna ove godine, a ona je dodijeljena 14. septembra rje\u0161enjem Vlade RS, kako se navodi u Slu\u017ebenom glasniku RS.<\/p>\n

Koncesija je dodijeljena na pet godina, a u bud\u017eet Vlade i grada Prijedora, u omjeru 30\/70 posto na ime koncesione naknade \u0107e da ide 2,60 maraka (oko 1,30 evra) za svaku iskopanu tonu rude.<\/p>\n

Tesli\u0107ka kompanija iskopavanje uglja po\u010dela je zvani\u010dno prije nekoliko mjeseci, iako se kop pripremao bez bilo kakve dozvole mjesecima prije nego \u0161to je dodijeljena dozvola za kopanje. Gra\u0111ani su zbog toga sprovodili blokade i kampovanje na putevima, tokom maja i juna 2023., nekoliko mjeseci prije zvani\u010dne dodjele koncesije.<\/p>\n

Protesti organizovani pod nazivom “\u010cuvamo svoje dvori\u0161te” nisu urodili plodom. A nakon \u0161to je koncesija zvani\u010dno dobijena, radovi su intenzivirani.<\/p>\n

\"\"<\/a>\u010cije ma\u0161ine kopaju?<\/p>\n

Na ulazu u kop u Bistrici stoji tabla na kojoj pi\u0161e “privatno vlasni\u0161tvo”, dok su se iza ulaza, u danu kada je reporter RSE obi\u0161ao kop 27. septembra, mogli vidjeti bageri i mrvilice u punom poslu, kao i ma\u0161ina \u010diju su fotografiju naknadno ustupili mje\u0161tani.<\/p>\n

Ma\u0161ina nosi oznaku preduze\u0107a “Inkop”, iz \u0106uprije u centralnoj Srbiji, ali zvani\u010dne potvrde da li je ma\u0161ina, zaista, u vlasni\u0161tvu te firme – nema.<\/p>\n

U Upravi za indirektno oporezivanje (UIO) BiH za RSE su naveli da nemaju podataka da je “Inkop \u0106uprija” privremeno izvezla u BiH ma\u0161ine, odnosno da je “Drvo-export” radio privremeni uvoz ma\u0161ina.<\/p>\n

Nisu mogli da navedu ni da li je firma “Drvo-export” uvezla ma\u0161ine kao kupljene, jer se, kako nam je odgovoreno iz UIO, “radi o podacima koji se ne mogu odati bez dozvole klijenta”.<\/p>\n

Za porijeklo od preduze\u0107a registrovanog u \u0106upriji, \u010dije ime je ispisano na ma\u0161inama koje kopaju ugalj u Bistrici, mje\u0161tani ka\u017eu da su po internetu i sami tragali.<\/p>\n

\u0160ta je poznato o ‘Inkopu’ iz \u0106uprije?<\/p>\n

Gra\u0111evinska firma “Inkop”, u ve\u0107inskom je vlasni\u0161tvu Zvonka Veselinovi\u0107a, kontroverznog biznismena sa sjevera Kosova, dijela zemlje ve\u0107inski naseljenim srpskim stanovni\u0161tvom.<\/p>\n

Pro\u0161le godine je zaradila oko 17,4 miliona evra, a zajedno sa k\u0107erkama firmama i vi\u0161e od 24,5 miliona evra, pokazalo je istra\u017eivanje Radija Slobodna Evropa (RSE), u kojem su analizirani finansijski izvje\u0161taji tih firmi, dostupni u privrednom registru Srbije.<\/p>\n

Imovina “Inkopa” i povezanih preduze\u0107a, kako je utvrdio RSE, vrijedi najmanje 38 miliona evra.<\/p>\n

Tu spadaju gra\u0111evinska oprema i razne nekretnine \u2013 poslovni prostori, zemlji\u0161te, hotel na Kopaoniku, vila u Beogradu.<\/p>\n

“Inkop” je, zajedno sa Veselinovi\u0107em, 2021. godine stavljen pod sankcije Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava.<\/p>\n

Ministarstvo finansija SAD ozna\u010dilo je Zvonka Veselinovi\u0107a kao lidera organizovane kriminalne grupe, i jednu od najozlogla\u0161enijih koruptivnih figura na Kosovu.<\/p>\n

Stotinjak kilometara od Bistrice, u Mednoj, mje\u0161tani reporteru RSE pokazuju fotografiju sa dru\u0161tvene mre\u017ee Instagram, na kojoj je Zvonko Veselinovi\u0107 fotografisan na kopu uglja u tom mjestu.<\/p>\n

Fotografiju o kojoj se mnogo spekuli\u0161e, a na kojoj se nalazi sa Zvonkom Veselinovi\u0107em, i \u010diju autenti\u010dnost RSE ne mo\u017ee da potvrdi, objavio je na Instagramu 22. oktobra 2022. godine Neboj\u0161a Tegeltija, direktor i suvlasnik preduze\u0107a “Medna NV” koje ima koncesiju za eksploataciju uglja na toj lokaciji.<\/p>\n

U Slu\u017ebi za poslove sa strancima pri Ministarstvu bezbjednosti Bosne i Hercegovine za RSE su potvrdili da Veselinovi\u0107u nije zabranjen ulazak u zemlju, te da je boravio u BiH tokom oktobra pro\u0161le godine.<\/p>\n

‘Ne uznemiravajte’, mole iz Veselinovi\u0107eve firme<\/p>\n

Na vi\u0161e pitanja koja je RSE uputio Veselinovi\u0107evom “Inkopu” putem mejla, a o eventualnom u\u010de\u0161\u0107u ove firme registrovane u Srbiji u poslovima sa ugljem u BiH, nije odgovoreno.<\/p>\n

Umjesto toga, u mejlu koji je poslat umjesto odgovora, navodi se da ih novinari RSE “ometaju u radu”, da im se “u svakoj sferi pri\u010dinjava Zvonko Veselinovi\u0107”, te se tra\u017ei da ih novinari RSE “ne uznemiravaju”.<\/p>\n

“Neshvatljivo je opho\u0111enje RSE prema firmi koja vrlo profesionalno obavlja svoje poslovanje, prije svega po\u0161tuju\u0107i sve zakonske regulative”, stoji u odgovoru.<\/p>\n

O mogu\u0107nosti da firma u kojoj je Veselinovi\u0107 suvlasnik, posluje na zapadu BiH, RSE je pitao Ministarstvo energetike i rudarstva RS, bh. entiteta na \u010dijoj su teritoriji op\u0161tine Mrkonji\u0107-Grad i Prijedor.<\/p>\n

Pitanje smo uputili 2. oktobra, do objavljivanja ovog teksta, skoro dva mjeseca kasnije, odgovor nije stigao.<\/p>\n

Odgovor nismo dobili ni od koncesionara preduze\u0107a “Medna NV”, ba\u0161 kao ni od “Drvo-exprot” iz Tesli\u0107a, grada udaljenog oko 140 kilometara od prijedorskog rudnika.<\/p>\n

Na brojeve telefona, navedene kao kontakti u zvani\u010dnim evidencijama u oba preduze\u0107a, niko se nije javljao na pozive RSE.<\/p>\n

RSE je poslao i upit preduze\u0107u “Medna NV” na zvani\u010dan mail 22. septembra, na koji do objave teksta nije odgovoreno.<\/p>\n

Me\u0111u dostupnim podacima za “Drvo-export”, nema e-mail adrese.<\/p>\n

Na\u010delnik Op\u0161tine Mrkonji\u0107-Grad Dragan Vo\u0111evi\u0107 za RSE ka\u017ee da “ne zna” da li je Veselinovi\u0107 dolazio u tu op\u0161tinu. Tvrdi da, i ako je bio, nije kontaktirao sa predstavnicima op\u0161tine.<\/p>\n

Za gra\u0111ane koji imaju zemlju na podru\u010dju rudnika Vo\u0111evi\u0107 isti\u010de da su “to dobro naplatili”. Napominje da op\u0161tini nije podnesena niti jedna zvani\u010dna prijava zbog rudnika.<\/p>\n

“Ljudi rade, ovi \u0161to su prodali, naplatili, dobili su puteve ure\u0111ene. Putevi su sad gore po selima po deset metara \u0161irine. To nije nikad bilo, niti bismo to sad mogli napraviti. Negdje je i \u0161tete napravljeno, nisu ni oni cvje\u0107ke sigurno, ali ljudi se po\u017eale, dogovore sa njima, naplate i ide dalje”, ka\u017ee Vo\u0111evi\u0107.<\/p>\n

U Bistrici, pak, ponavljaju da im je primarni interes kvalitet \u017eivota.<\/p>\n

“Dnevno prolazi 50-60 kamiona, di\u017ee se pra\u0161ina, blato, ljudi odmahuju glavom. Zaga\u0111uju nam lokalni potok. Samo to le\u017ei\u0161te se nalazi na tom potoku”, ka\u017ee mje\u0161tanin Bistrice Danijel Lazi\u0107.<\/p>\n