{"id":189222,"date":"2022-07-25T09:23:42","date_gmt":"2022-07-25T07:23:42","guid":{"rendered":"https:\/\/www.prijedordanas.com\/?p=189222"},"modified":"2022-07-25T09:23:42","modified_gmt":"2022-07-25T07:23:42","slug":"kako-zagrabiti-iz-kase-evropske-unije-ima-li-sanse-za-poljoprivrednike-iz-republike-srpske-prijedorska-farma-dobila-sredstva-video","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.prijedordanas.com\/?p=189222","title":{"rendered":"Kako zagrabiti iz kase Evropske unije, ima li \u0161anse za poljoprivrednike iz Republike Srpske? Prijedorska farma dobila sredstva – VIDEO"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Poljoprivreda, iako jedan od najve\u0107ih potencijala u BiH, nije dovoljno iskori\u0161ten. Vrijedne ruke imamo, ali to nije dovoljno. Pogled u nebo, pogled u dr\u017eavu, odakle se vedri, a odakle obla\u010di. Znoj na \u010delu, \u017euljevi na rukama. Sigurnost je u vlastitih deset prstiju. Tako izgleda \u017eivot poljoprivrednika u BiH.<\/p>\n

\u201cSamo mukotrpan rad i trud i ni\u0161ta vi\u0161e. Trudimo se da ispo\u0161tujemo dr\u017eavu koliko god mo\u017eemo da nam pomogne, ali na farmi ima milion rupa i onda mi to polako krpimo i radimo dalje\u201d, ka\u017ee Marko \u0160kundri\u0107, mladi farmer iz Ni\u0161tavaca kod Prijedora.<\/p>\n

Kad se ho\u0107e, sve se mo\u017ee. Ve\u0107 23 godine farma \u201c\u0160kundri\u0107\u201d u Ni\u0161tavcima kod Prijedora odolijeva zubu vremena.<\/p>\n

\u201cOva farma je takore\u0107i na\u0161la svoj \u017eivotni put 1999. kad su otac, stric i pokojni djed zapo\u010deli ovu farmu sa tri krave. Trenutno imamo oko 400 grla i to je u stalnom porastu zbog tendencije rasta i samog poslovanja ove farme. Trenutno imamo oko 4.000 litara mlijeka, predajemo mljekari u Kozarskoj Dubici. Stvaran kapacitet ove farme je 5.000 litara, ali nismo jo\u0161 to postigli\u201d, ka\u017ee Marko.<\/p>\n

Uslovi za rad su veoma te\u0161ki i zahtjevni. Da bi opstali i napredovali potrebna je i podr\u0161ka. U tom smislu, bespovratna sredstva EU usmjerena na ja\u010danje kapaciteta, produktivnosti i konkurentnosti poljoprivredno-prehrambenog sektora u BiH, do\u0161la su u pravom trenutku.<\/p>\n

\u201cDobili smo mnogo sredstava s tim da je bilo mnogo truda ulo\u017eeno u taj projekat i rad od starne moga strica. Dobili smo tada sredstva za kupovinu jednog robota za mu\u017eu krava. Normalno, \u010dim smo ih dobili odmah smo ih iskoristili, instalirali taj robot i evo trenutno sad radimo sa njim. To nam je promijenilo farmu, promijenilo \u017eivote i promijenilo na\u010din poslovanja\u201d, pri\u010da Marko.<\/p>\n

Uz osavremenjavanje proizvodnje veoma je va\u017ean zdrav i kvalitetan proizvod. Visoravan Borike kod Rogatice poznata je po vrsnim proizvo\u0111a\u010dima bori\u010dkog krompira. Novo Motika, in\u017einjer poljoprivrede i predsjednik udru\u017eenja “Solanum Produkt”, proizvodnjom krompira bavi seod 2.000 godine. Na oko 30 hektara zemlje, ostvaruje prinos oko 700 tona krompira koji se mo\u017ee smjestiti u dva skladi\u0161ta.<\/p>\n

\u201cKapacitet skladi\u0161ta je 700 tona. To je savremeni sistem \u010duvanja gdje ima paletni sistem \u010duvanja u drvenim gajbama od 1.200 kilograma i gdje ima ventilacija. Koliko je va\u017eno proizvesti zdrav i kvalitetan krompir, isto toliko je va\u017eno da se krompir sa\u010duva do kona\u010dne upotrebe\u201d, ka\u017ee Novo Motika, predsjednik udru\u017eenja “Solanum Produkt”.<\/p>\n

Opstati na tr\u017ei\u0161tu nije lako, jer te\u0161ka je utakmica sa uvezenim proizvodima koji sti\u017eu iz zemalja koje daju ve\u0107e podsticaje svojim poljoprivrednim proizvo\u0111a\u010dima, ka\u017ee Novo.<\/p>\n

\u201cUslovi u Holandiji su takvi da tamo imaju ogromne povr\u0161ine, struktura zemlji\u0161ta je daleko kvalitetnija nego ovdje i oni su opremljeni daleko vi\u0161e i bolje sa mehanizacijom nego mi. Kod nas su uglavnom usitnjene parcele, struktura zemlji\u0161ta je druga\u010dija, nemamo mogu\u0107nost navodnjavanja, tamo je skoro sve pod navodnjavanjem tako da su to zaista neuporedivi uslovi\u201d, isti\u010de Novo.<\/p>\n

Ove pote\u0161ko\u0107e uti\u010du na dugoro\u010dnu odr\u017eivost mnogih ruralnih zajednica, zbog \u010dega bi vlasti u BiH morale da obezbje\u0111uju bolje uslove za razvoj poljoprivrede.<\/p>\n

\u201cSela imaju prednost u zapadnom modelu gdje ne postoji sitan poljorivredni posjed, sitna poljoprivredna proizvodnja, nego farmerska
\nproizvodnja, razvijeno zadrugarstvo, akcionarstvo i razvijena prehrambena industrija. Zna\u010di, u tim okolnostima selo mo\u017ee da da, naravno pod vrlo velikim dr\u017eavnim podsticajima, naro\u010dito u proizvodnji zdrave hrane\u201d, ka\u017ee ekonomista Aleksa Milojevi\u0107.<\/p>\n

\u201cMi moramo na neki na\u010din da se suo\u010dimo sa tom \u010dinjenicom. Ima jo\u0161 prostora koji nisu demografski izumrli, u koje moramo investirati, u takozvane depopulacione prostore, da iskoristimo njihove reusrse\u201d, ka\u017ee demograf Stevo Pa\u0161ali\u0107.<\/p>\n

Da bi poljoprivreda postala jedna od vode\u0107ih privrednih grana, nije dovoljno samo posijati sjeme u zemlju ili kupiti i hraniti stoku. Niti je dovoljno tek proizvesti hranu. Potrebno je da od poljoprivredne proizvodnje ljudi mogu privre\u0111ivati i \u017eivjeti. U suprotnom stanovni\u0161tvo
\n\u0107e odlaziti, a sela \u0107e se prazniti.<\/p>\n

rtvbn.com<\/p>\n