Branko Brane Kovačević (65), srpski izbeglica iz Bihaća, koga su pod optužbom da gomila smeće već nekoliko puta pokušali da isele sa ranča “Robija”, kaže za Press da nema šanse da ga oteraju sa tog komada zemlje u prijedorskom naselju Stari grad.
– Ovde sam se uselio još 21. avgusta 2003. godine. Mesna zajednica me je prijavljivala komunalnoj policiji da ovde sakupljam otpad, pa je jednom dolazio inspektor. Govorio je da je ovo smeće, a ja njemu odgovarao da je to moja roba i sirotinja od koje i u kojoj živim. Zapravo, sakupljam sekundarne sirovine, karton, plastiku, železo i ostalo što kasnije prodajem otkupljivačima, a uz dozvolu vlasnika parcele napravio sam nešto kućice. Živim tako jer trenutno ne mogu bolje, niti mi ko bolje nudi – kaže Kovačević i dodaje da sve stvari na njegovom “ranču”, koji mnogi u šali nazivaju i “Fis Vitez”, imaju svoju svrhu.
– Eto, komunalac je rekao da je ova iverica smeće, ali nije. To je moj ogrev za zimu. Uostalom, živo me zanima kako nadležnima ne smetaju brojni prosjaci koji ništa ne rade, a hoće para, a smetam ja koji pošteno sakupljam – ističe naš sagovornik.
Omiljena poštenjačina
Iako mnoge podseća na Defoovog Robinzona, Brane nije usamljen i pustinjak. Naprotiv, on je vidno omiljen među svima koji ga bolje poznaju, a pogotovo svojim ispisnicima iz prijedorske javne kuhinje.
– Brančilo je čovek velikog poštenja i srca. Mnogima od nas je pomogao što u robi, što u novcu, iako ni sam nema ništa. Čak mislimo da je on u poslednjim poplavama u Prijedoru najgore nastradao. Tu na lokaciji gde živi i gde je nekada bio prijedorski buvljak plavilo ga je ove godine četiri puta – otkriva jedan od Braninih poznanika.
To potvrđuje i Kovačević koji otkriva da je voda u njegovom siromašnom kućerku prvi put dostigla visinu 18, a drugi put 16 centimetara.
– Treći put je ušlo metar i 11, a četvrti 40 centimetara vode. Odnelo je i upropastilo dosta toga, pa sam bacio pun kamion zamuljene robetine, a tada me je i lopov poharao. Naime, dok sam noćio kod prijatelja na suvom, on je usred povodnja, verovatno tražeći novac, razvalio vrata i razbio staklo. Nije bog zna šta ukrao – kaže Brane i navodi da mu je baraka najmanje 15 puta bila obijana.
– Najviše me je pogodila provala kada sam pre dve godine ležao u bolnici zbog infarkta i kada su vandali sve slupali i razvalili bravu i vrata. Stoka! Da sam bar nekom kriv, a niti sam koga prevario, niti slagao, niti kome dugujem. Ako sam pomogao, pomogao sam, nikome nisam odmogao – kaže Kovačević.
Civilna žrtva
Inače, Brane je 1995. godine, odnosno nakon pada krajiških opština, izbegao iz bihaćkog sela Gorjevac i jedno vreme živeo u banjalučkom mestu Kuljani. Posle je završio u prijedorskom naselju Raškovac, odakle je bio deložiran, pa je morao da se snalazi. Danas živi u pomenutoj baraci bez struje i vode i prima 142 KM invalidnine koju je dobio 1968. godine kao civilna žrtva granate zaostale nakon Drugog svetskog rata.
– Nesrećnim slučajem ona je eksplodirala, ranila me u nogu i odbila mi dobar deo ruke. Ipak, i dalje mogu da radim jer se ne može živeti samo od invalidnine. Vidite, sve ove sekundarne sirovine i korisne stvari, koje me dobrim delom hrane i od kojih kupujem lekove, dovukao sam ovom jednom rukom, kolicima i biciklom. Dakle, svakodnevno ustajem u zoru i dva-tri puta obiđem gradska smetlišta i kontejnere. Pređem svaki dan 20 kilometara – precizira Branko, koji je Prijedor očistio od tona bačenih plastičnih flaša, papira, kartona i starog železa.
– Ove godine je stao posao sa plastikom, a ono što ide su beli kancelarijski papir, beli najlon, limenke i karton, a ako nekog zanima, imam dosta plastike od starih kanti, posuđa, slomljenih stolica i igračaka – kaže ovaj Prijedorčanin, koji svakog petka prodaje polovnu i dobro očuvanu robu na pijaci.
– Iznesem stare šerpe, lonce, cipele, neki sto, sekiru, kaput… Ko nema za moderno, mora da kupuje staro, ali i to ide sve slabije jer nema narod para. Kako god, živom čoveku svašta treba, a kada umre samo malo zemlje – kaže Kovačević i poručuje: “Nije sramota ovako živeti. Sramota je samo krasti, lagati i petljati. I jeste, ja ovom jednom rukom radim što drugi ne mogu sa šest zdravih, ali to je tako. Ako ne ideš za poslom, neće ni pos’o za tobom”.
Nije nalazio samo mrtvu decu!
Kovačević navodi da je u kontejnerima i na smetlištima nalazio svašta.
– Nisam nalazio samo mrtvu decu i hvala bogu što nisam. Inače, život me je naučio da se u svašta pomalo razumem. Glavno je da uvek nešto radim i da mi ide vreme. A što se tiče “ranča”, ne verujem da ću ovde večno ostati. Već moram misliti da sebi obezbedim kakav trajniji smeštaj jer idu godine, a ni zdravlje mi nije kao nekada iako ne pušim i ne pijem – ističe Brane.
Press RS