Dragan Marić (57), najpoznatiji prijedorski beskućnik, juče je uz savete jednog penzionera uređivao baštu pokraj ruševne i napuštene kuće u ulici Mladena Stojanovića da bi posejao nešto povrća i preživeo i ovu godinu.
-Iako sam slep, ne predajem se… Stiže proleće i valja kopati dok je zemlja meka. Treba je očistiti od kamenja i u tome mi pomaže moj prijatelj Mirko. Da mi nije njega teško bi to mogao. Tako ću prvi put u životu posejati malo luka, krompira, graha, kupusa, krastavaca i paradajza, jer ako to ne uradim, ostaću gladan – kaže Marić, koji se i dalje hrani u lokalnoj javnoj kuhinji udruženja “Hleb života”, gde ima besplatan obrok.
– Što se tiče vida, i dalje sam slep 80 odsto, a za razliku od lane, ove godine pomoći nije bilo niotkuda. Da nisam ukiselio kupus, teško bih pregurao zimu koja je bila strašna – ističe ovaj Prijedorčanin, koji je ostao neevidentiran na poslednjem popisu.
– Jedino ste me vi iz Pressa RS “popisali”, pa je čudno kako me pravi popisivači nisu mogli naći, jer čitav Prijedor zna gde živim – ističe Marić.
Podsećamo, ovaj beskućnik živi bez ikakvih primanja, a u Prijedor je izbegao iz mesta Tomina kod Sanskog Mosta. Dugo je boravio u Prihvatnom centru u Kozaruši, a kada je to rasformirano, spavao je po čekaonicama na železničkoj i autobuskoj stanici, i nekoliko meseci pod Gradskim mostom u Prijedoru.
– U Tomini mi je obnovljena kuća, ali ovde boravim jer sam slep i imam barem taj besplatan ručak – naveo je ranije Marić.
On trenutno živi u prostoriji ruševne kuće prizemnice u ulici Mladena Stojanovića kod prijedorskog Doma penzionera, gde nema ni vodu ni struju.
– Kuća nije moja, ali u njoj spavam i grejem se kada ima drva. Uz stari šporet, ovde imam krevet od spužve i par ćebadi. Kako god, i dalje mi je najveća želja da progledam i vratim vid – ističe Marić koga su pojedini Prijedorčani u šali prozvali „lokalni Ber Grils“ po poznatom ekspertu za preživljanje sa „Diskaveri“ kanala.
Press RS