Porodice Anđelić i Jeftenić otkopale su ratne sekire zbog imanja u Trnopolju kod Prijedora, i u ovom sporu ne zna se ni ko pije, ni ko plaća – obe strane tvrde da je pogažen prethodno sklopljeni dogovor o kupoprodaji nekretnina, pa će prijedorski osnovni sud morati da odluči ko će u kuću, a ko na ulicu!
Naime, cela zavrzlama je počela još početkom 2010. godine kada je vlasnica Helenka Jeftenić (68) potpisala predugovor da će Zoranu Anđeliću (36) za 10.000 KM prodati kuću, voćnjak, dvorište i obližnju parcelu.
Odgovorio kontratužbom
– Pri potpisivanju predugovora u prisustvu advokata isplatio sam Helenki 1.000 KM kapare s tim da joj 2.000 KM dam do kraja 2010, a ostalih 7.000 KM do 4. februara 2014. Posle bismo potpisali glavni kupoprodajni ugovor, a ja postao novi vlasnik, međutim, ubrzo su nastali problemi. Iako sam gospođi nekoliko puta pre roka nosio tih 2.000 KM, ona je odbijala da to primi i govorila sačekaj, bune se moji, pa je rok prošao… A kada je moj stric kasnije otišao da je potpuno isplati, zatražila je 35.000 KM… Dakle, pogazila je svoj potpis, a posle je pokrenula tužbu da se ugovor poništi s obrazloženjem da joj nisam davao pare iako za to imam svedoke – tvrdi Anđelić, koji joj je, uprkos siromaštvu u kojem živi, odgovorio kontratužbom.
S druge strane, Jeftenićeva navodi da Anđelići uopšte nisu ispoštovali dogovor i da je upravo zbog toga protiv Zorana pre dve godine podnela tužbu za iseljenje i raskid predugovora.
– Nisu ispoštovali ni dogovor da kao podstanari od kraja 2008. izmiruju dug za struju… Zapravo, tada nisam znala s kim imam posla, jer su me mlađi članovi ove porodice prevarili da su izbegli iz Hrvatske, a da ne pričam da je Zoranov otac, koji takođe tamo živi, prodao i prokockao svoju kuću na Bukovoj kosi kod Prijedora – ističe Jeftenićeva i kaže da je 35.000 KM tražila za svu svoju imovinu u Trnopolju koja podrazumeva i sedam dunuma zemlje u blizini kuće, koje Anđelići uveliko koriste iako to nije bio predmet predugovora.
– To sam uradila nakon svih njihovih priča da su me isplatili i da se to ako je moguće uradi na normalan način. Međutim, posle sam dobila pretnju da će leteti nečije glave ako budu morali da izađu – kaže Jeftenićeva.
I dok Helenka tvrdi da su Anđelići bez njene saglasnosti na imanju održali štraparijadu i obavljali razne radove u kući i na pomoćnim objektima, druga strana otkriva da je kuća prokišnjavala, bila bez stakala na prozorima i puna miševa.
Žive od stoke i nadnica
– Imala je trule podove i ja sam sve to od nadnica jedva zarađenih u šumi popravljao, farbao, nasipao, betonirao i izvlačio iz šikare. Do sada sam u šupe i kuću, koja ni danas nema kupatilo, uložio bar 5.000 KM. Ta kuća ima samo dva hodnika i dve sobe, a u jednoj spavamo žena Dragana, koja je izbegla iz Bihaća, Dejan (9), Dušanka (6), osmomesečni blizanci Nemanja i Nikola i ja – kaže Zoran Anđelić.
U drugoj sobi spavaju njegov otac Radovan (63) koji je dijabetičar i brat Željko koji je invalidno lice bez ikakvih primanja.
– Živimo od to malo stoke koju uhranimo i mojih nadnica ako ima posla – kaže Zoran i ponavlja da Jeftenićima ne želi ništa da ukrade.
– Voleo bih da bude onako kako smo se dogovorili, da ih isplatim i ne mislim kud ću i šta ću sa decom i ostalima. Uostalom, da nisam mislio da platim ne bih uzimao i ulagao u kuću – kaže Anđelić.
Treba pronaći najbolje rešenje!
Bogdanka Rapajić, komšinica Anđelićevih, podseća da je u toj kući pre ove siromašne porodice živelo nekoliko izbegličkih porodica.
– Ne bih volela da završe na ulici, jer su dobre komšije. Trebalo bi da im se pomogne i nađe neko rešenje. Zaista žive teško, a jedini koji privređuje za porodicu je Zoran – kaže Bogdanka.
Press RS