Važno je imati ideju za biznis, ali i malo sreće, jer bez nje, ništa, kaže Prijedorčanin Neđeljko Petrović iz naselja Nova Orlovača, koji je pre nekoliko godina odlučio da biznis sa plastenicima zanemi reciklažom plastičnog otpada. Nije ni slutio da će upravo ta odluka da mu promeni život i obezbedi pristojnu zaradu.
Od skromne ušteđevine kupio je polovne mašine za preradu otpadne plastike i proizvodnju plastičnih čaša za rasadni materijal. I to je postala okosnica njegovog porodičnog biznisa.
Sirovinu nabavlja sa deponija, a godišnje proizvede oko tri miliona plastičnih čaša za rasad. Ono što je nekome otpad, njemu je “zlato”.
– Nema gde nema mojih plastičnih čaša za rasad, prodaju se od Novog Grada do Trebinja. Na prvi pogled, to je sasvim običan proizvod priča Neđeljko.
Kaže, uvek je verovao da se svaki trud mora isplatiti, time se rukovodio oduvek u životu i na kraju na vlastitom primeru uverio da je istina.
– Da se mi razumemo, nema u ovom poslu miliona, ali zaradi se sasvim solidno. Uvek ima i rashoda, dolazi do kvarova, popravke koštaju, ali takva je proizvodnja. Uvek je to bio zahtevan hleb – kaže Neđeljko.
VREDNO
DOK odlazimo, pozdravlja nas u radnom odelu, uvek nasmejan i raspoložen. Zasuče rukave i pravac u pogon, do mašina. A plastične čaše, nižu se na traci.
Novosti.rs