Vajar i slikar iz Budve Slavko Beronja pre desetak godina napravio je drveni automobil i dao mu ime „Krajišnik“.
Potom je napravio i „Krajišnika 2“, sa kojim se ovih dana provozao po Prijedoru, a uskoro pravi i „Krajišnikinju“.
Rodom iz Krajine, nedaleko od Velike Kladuše, nastanjen posle rata u Budvi, Beronja kaže da mu je rodna gruda u srcu, pa je zato svojim ljubimcima, drvenim četvorotočkašima, dao takva imena.
– Prijedor je moja druga kuća. Ovde imam mnogo prijatelja i kada god dolazim u Krajinu srce mi je puno veselja. Što je čovek stariji, više mu nedostaje mesto gde je ponikao – kaže Beronja Slavko.
Ističe da mu je potrebno oko tri godine da izradi drveni automobil.
– Želeo sam da napravim nešto u spomen svom narodu. Najpre sam prikupio drva, a potom povezao delove od poršea, renoa i alfe – navodi Beronja.
Dodaje da automobil izaziva ogromnu pažnju gde god da se pojavi, a često ga pitaju da li bi ga prodao. Kaže da ih nikad neće prodati, a prvi koji je napravio želeo bi da ga, nakon što ga prestane koristiti, ostavi muzeju u Banjaluci.
Zajedno sa prijateljima automehaničarima Beronja je rekonstruisao i stari poštanski autobus iz 1903. godine, prvi koji je vožen u Knjaževini Crnogorskoj. Autobus nema amortizere i pali se na kurblu, a pošto nije imao žmigavce put su osvetljavali fenjeri.
Sedišta su mu, kako kaže Slavko, za to vreme bila dosta luksuzna, imao je poštansko sanduče, te merdevine koje su vodile na krov gde se odlagao prtljag i gde su sedali oni koji u to vreme nisu imali novca za autobusku kartu.
Beronja ima i automobil iz 1906. godine, te automobil u retro stilu, kojeg je nazvao „Budvanka“.
– Pripremam se da radim jednu našu „Krajiškinju“. Biče na tri točka, koji se ne vide, a ličiće na lepo žensko oko – otkriva Beronja detalje novog ljubimca.
Priča da sa drvenim automobilom ima smešnih situacija, poput jedne kada je auto dovezao u autopraonicu, a radnik nije mogao da se načudi ovom čudu od auta. Rekao je da po prvi put pere drveni automobil i, naravno, želeo je odmah da se slika.
Beronja je sa „Krajišnikom“ posetio sajmove u Rimu, Beču i drugim evropskim metropolama. Automobili imaju pogon na benzin, izuzetno su udobni, sedišta su napravljena od kože i dostižu brzinu veću od 150 kilometara na čas. Zaštitni znak automobila je vuk.
Beronja kaže da, uprkos tome što mu se ovaj hobi mnogo ne isplati, ne odustaje od novih ideja. Remontovao je i mercedes iz 1937. godine, te fijat iz 1926. godine.
Svi testovi automobila urađeni su na Mašinskom fakultetu u Podgorici, a testirani su u Auto-moto društvu Budva.
Blic.rs
