pressrs-emil bakajČetrdesetdvogodišnji Emil Bakaj, lečeni alkoholičar iz Prijedora koji je zbog pića završio na ulici, ostao bez porodice i pomišljao čak na samoubistvo, u ispovesti za Press RS upozorava da će se ovdašnje društvo suočiti s ozbiljnim problemima ako se s ovom pošašću ne bude borilo angažovanije, sistematičnije i organizovanije.

Upravo zato želi da do kraja godine i u saradnji s lokalnim humanitarnim udruženjem “Hleb života” sprovede projekat prvog centra za brigu o ljudima u ovom delu RS.

– Dobili smo pozitivne ocene lekara i socijalnih ustanova i želimo da to bude organizovan, besplatan, dobrovoljan i stručno podržan centar za resocijalizaciju i odvikavanje od alkohola i droga. On je rešenje za ono što ne uspevaju da urade bolničke ustanove i njihove metode, i trebalo bi da bude formiran van grada kao samoodrživa poljoprivredna ekonomija. A da je taj način lečenja, radne terapije i života u zajednici pozitivan pokazuje primer iz Niša gde se procenat sitnog kriminala nakon osnivanja komune smanjio za preko 60 odsto – navodi Bakaj i priseća se kada je u Srbiji imao sređen život, privatni biznis, društveni ugled, porodicu, dvoje dece…

Propio se zbog problema

– U jednom momentu naišao sam na određene probleme u poslu. Ubrzo mi je umro otac, a odranije me je mučila nostalgija za Prijedorom pa sam počeo da pijem misleći da uvek mogu prekinuti. Međutim, alkohol me je potpuno preuzeo. Biznis je propao a bolničko lečenje na koje sam išao nije dalo rezultate – pamti Bakaj i dodaje da se uskoro razveo i vratio u rodni kraj.

– Nastavio sam s pićem i zbog toga sam prodao i kuću. Prva i zadnja misao svakog dana mi je bila kako ću nabaviti alkohol i napiti se. Čak sam se budio kod spomenika na Mrakovici neznajući kako sam se tamo obreo i da li sam nekog usput pregazio autom. To su bile crne rupe… Inače, u to vreme sam bio posvađan sa svima. Smatrao sam da me niko neće, da su drugi krivi za moju situaciju i da svi imaju nešto protiv mene. U stvari, nisam hteo da priznam da ja imam problem i da sam bolestan. Kada sam osetio da će mi majka, koja živi u Nemačkoj, okrenuti leđa, rekao sam dosta! Te, 2009. sam se sa ulice i bez igde ičega uputio u “Reto centar” u Beogradu – ističe Emil.

U tu komunu je otišao sa 65 kilograma, narušenog zdravlja, malodušan i ravnodušan. Jetra je počela da mu se suši i bio je nadomak smrti i delirijum tremensa, stanja u kome mozak gubi funkciju usled dugog konzumiranja alkohola.

Ljudi se stide

– U “Reto centru” sam živeo sa teškim narkomanima od kojih su neki imali samo 16 godina… Bio sam s ljudima koji su kao i ja ponovo učili da žive. Ipak, najveći broj nas se zajedničkim radom, razumevanjem i voljom izvukao iz tog živog blata. Naravno, ja i danas kažem da nisam izlečen već samo zalečen. To jest, lečim i lečiću se celi život – kaže ovaj električar po struci, koji se iz beogradske komune ponovo vratio u Prijedor i sada živi u prostorijama udruženja “Hleb života”, gde se hrani u javnoj kuhinji i svakodnevno razvozi obroke za javnu kuhinju u mestu Ljubija.

– Uz to, ovde sam za dva meseca primio i razgovarao sa petnaestak sugrađana koji imaju probleme s alkoholom. Stari su od 30 do 60 godina, a među njima ima i radnika i fakultetski obrazovanih – prenosi Bakaj i napominje da je broj tih posetilaca i dalje mali u odnosu na realno stanje.

– Ne postoje evidencije, ali ako uzmemo u obzir da Sarajevo ima 10.000 registrovanih zavisnika, narkomana i ostalih, te da na jednog registrovanog obično dolaze još tri neregistrovana zavisnika, onda je jasno da je i Prijedor pun alkoholičara i da je to jedna od najvećih bolesti zavisnosti kod nas. U tom smislu, najgore je što ti ljudi neće da pregaze ponos i dođu jer se stide pa sam se s nekima nalazio u gradu. Brine me i što se ovde nije pojavio nijedan narkoman iako i njih ima mnogo – tvrdi naš sagovornik.

Naglašava da ga jeza hvata što u gradskim parkovima viđa sve više maloletnika koji piju.

– Društvene norme su se toliko srozale da je postalo opšteprihvaćeno piti alkohol. Takođe, piće nikada nije bilo dostupnije i jeftinije, a da ne pominjem da se preko njega obično počinje s drogiranjem – kaže ovaj Prijedorčanin, koji ne pije već četiri godine.

Kćerke nije video šest godina!

Emil kaže da je nakon ostavljanja alkohola obnovio mnoga prijateljstva, međutim, najveća želja mu je da vidi svoje kćerke.

– One će doći iz Smedereva početkom avgusta i ne mogu opisati koliko mi to znači jer ih nisam video od 5. avgusta 2008 – iskren je Bakaj, a svi koji misle da nemaju izlaza iz pakla droge i alkohola mogu da kontaktiraju s njim na telefon 065/533 -711 ili da dođu u prostorije “Hleba života” u Ulici Branislava Nušića 40. Informisati se mogu i putem sajta www.bakajemil.webs.com ili Skajpa – emil.bakaj.

Press RS