Interes građana za humanitarnu akciju “Hleb za posle”, koja se od početka decembra prošle godine sprovodi u prijedorskim pekarama i dragstorima, toliko se srozao da bi siromašni, beskućnici, penzioneri, izbeglice i ratni invalidi uskoro mogli da zaborave na svoju do juče besplatnu veknu.
– Dolazim iako uviđam da je sve manje tog hleba i peciva. Kako god, još verujem u humane ljude i hvala svim dobrim sugrađanima koji i dalje kupuju tu veknu solidarnosti za nas. To nam mnogo znači, jer nema se para. Samo da ne bude po onoj staroj–sve što je lepo kratko traje – kaže za Press RS jedan od siromašnih Prijedorčana.
Potrebna pomoć
Da su ove reči istinite, potvrđuje i Danko Malešević iz hrišćanskog humanitarnog udruženja „Hleb života“ koje je ranije odvozilo višak beplatnog hleba koji siromašni ne bi lično preuzeli.
– Prestali smo da to preuzimamo za potrebe naših javnih kuhinja u Prijedoru i Ljubiji pre otprilike mesec dana, jer je interes vidno smanjen. Nije nam isplativo da do nekih pekara i dragstora odlazimo zbog dva-tri hleba, iako smo u jeku akcije “Hleb za posle”, tokom decembra i kasnije, odvozili iz svake te radnje po 20 do 30 vekni dnevno. Zato smo bili primorani da se okrenemo redovnim dobavljačima hleba, jer nam za kuhinje po danu treba oko 60 hlebova – otkriva Malešević.
I Zoran Petoš iz udruženja građana „DON“, koje je pokrenulo ovu akciju u gradu na Sani, potvrđuje da se interesovanje Prijedorčana za ovu humanitarnu inicijativu smanjuje.
– To je istina, ali se akcija nastavlja. U svemu, prema mojim informacijama, i dalje učestvuju pekare „Rosi“ u ulici Save Kovačevića (zgrada „Metro“), „Sana“ u naselju Urije, „Klas“ kod zgrade „Ferum“ i dragstor „Spartak“. Dakle, hleb i razna peciva koje građani kupuju za ovu namenu i dalje stižu u prave ruke – navodi Petoš i naglašava da je zamišljeno da akcija traje sve dok bude interesa da se na ovaj način pomaže.
– Ponovo bih pozvao građane, koji su u mogućnosti, da kupe “hleb za posle”, a onima koji su siromašni bih poručio da nije sramota uzeti tu veknu. Naravno, i druge firme mogu da se dobrovoljno priključe akciji, jer zaista postoje potrebe za ovom vrstom pomoći – ističe Petoš.
Nelagodnost i stid
Inače, radnici pekare „Rosi“, u kojoj i sada postoji mogućnost da se hleb kupi i ostavi na za to označeno mesto, ranije su nam potvrdili da je sve više onih koji pitaju da uzmu dve, tri besplatne vekne.
– Bilo je nekoliko građana koji su rekli da su ratni vojni invalidi. Ima i penzionera, pa čak i dece. Sve je više onih koji pitaju da uzmu dva, tri hleba. Retko pričaju. Na njihovim licima su primetni određena nelagodnost i stid – preneli su ovi radnici, a Darinka Karanović je tada, videvši natpis o akciji, kupila hleb više i stavila ga u korpu.
– Akcija je super, jer dosta ljudi nema parče hleba da pojede. U tom smislu, poznajem jednog bolesnog penzionera koji prima 170 KM, a lek ga košta 470 KM. Da mu nije kćerke, ne znam kako bi sastavio kraj s krajem – navela je Karanovićeva.
Akcije u celoj Srpskoj!
Humanitarne akcije “Hleb/kruh za posle ili kasnije” bile su organizovane u većem broju gradova Srpske i BiH, a u Srbiji već dugo funkcioniše projekat po pekarama zvani “Solidarna klopica”. Tako je jedna vlasnica pekarske radnje iz Novog Sada rekla da njene mušterije, nakon što kupe šta im treba, prema želji i mogućnostima odvajaju novac za sugrađane koji su gladni.
– Onda mi procenjujemo kome ćemo dati tu hranu – navela je ova pekarka.
Press RS