Na “Prolećnim Brankovim danima 2018” promovisan je časopis za književnost i umetnost “Srp” iz Republike Srpske. Pozdravljajući goste iz Republike Srpske, predsednik Brankovog kola Nenad Grujičić istakao je da Brankovo kolo i te kako vodi računa o celini ekavsko ijekavskog jedinstva srpske kulture. Ono je dosad objavilo preko dvadeset pesničkih knjiga i dodelilo znatan broj uglednih nagrada (”Stražilovo” i ”Pečat varoši sremskokarlovačke”) talentovanim i vrednim pesnicima ijekavskog jezičkog izraza preko Drine.
Ovaj mladi časopis pojavio se pre godinu dana u Prijedoru i dosad su štampana tri broja. Doneo je ozbiljan koncept koji na književnost, umetnost i kulturu gleda kao na vekovnu vrednost sa neuništivim kontinuitetom talenata u svim vremenima. Nastao u Prijedoru, potkozarskom gradu čuvenih slikara i poznatih ”Književnih susreta na Kozari”, ovaj časopis donosi neophodnu svežinu i inovacije sa čvrstim osloncem na klasične vrednosti lietarture i umetnosti, ali i na nova imena i podmlađenu ambiciju. Glavne tokove koncepcijske mreže čine stalne rubrike: ”Poezija”, ”Zaboravljeni asovi našeg svemira”, ”U redu za čitanku”, ”Strip”, ”Počeci velikana”, ”Prvorijek” i druge.
Na promociji u Gradskoj biblioteci u Novom Sadu učestvovali su: Milan Milošević, glavni i odgovorni urednik, i urednici Milan Vulić i Nemanja Milovanović. O časopisu su govorili maldi pesnici i pisci, autori Brankovo kola i oni koji će tek to postati: Rastko Lončar, Gorica Radmilović i Milena Kulić (moderator programa).
Milan Milošević govorio je o preprekama, pre svega materijalnim, u istrajavanju da časopis zasnuje redovan ritam izlaženja. Zatim je isakao da je ”Srp” otvoren za sve oni koji talentovano pišu i promišljaju književne i umetničke fenomene, te da visina stručne spreme nije merodavna u odnosu na urođeni književni ili umetnčki dar. Milan Vulić je istakao značaj pojave ovakvog časopisa u trenutku kada se mnogi listovi i čaopisi gase, a novi pisci nailaze na zatvorena vrata postojećih redakcija i zatvorenih krugova.
Najopsežniji i precizan uvid u koncept i misiju ”Srpa” dao je član redakcije Nemanja Milovanović, koji je pre nekoliko godina pokrenuo u Loparama izvanredan časopis ”Bokatin Dijak”. Milovanović je odmah istakao da su časopisi motor i duša književnosti: ”Poput endemičmih biljaka, potpuno neočekivano, na iznenadnim mjestima, pojave se periodične publikacije vriejdne pažnje. I pored tematske širine časopis ima čvrstu koncepciju, težimo da ne bude prenatrpan i da se ne pretvori u svaštaru. Časopis izlazi u Prijedoru, ali je vidljiv napor uredništva da se iubjegnu zamke regionalizma i provincijalizma, pa su tu pored autora iz Krajine i autori svih poetika i iz svih krajeva gdje se govori srpskim jezikom. Uredništvo nije dopustilo da im poštar uređuje časopis, nego traži, bori se, traga za kvalitetnim, vrijednim prilozima. U Novom Sadu izlazi najstariji živi evropski časopis LMS, a za lik Branka Radičevića pod čijim okriljem se mi danas ovdje okupljamo vezana su dva srpska časopisa Brankovo kolo i Stražilovo, pa je naš boravak u svojstvu predstavljanja časopisa SRP logičan i prirodan.”
Oduševljena časopisom ”Srp”, pesnikinja i kritičarka Gorica Radmilović je, pored ostalog, rekla: ”Značaj periodike na kulturnoj srpskoj sceni je neosporan. Članci, priče kao i poezija pomerali su granice koje je kritika svakojako dočekivala. Danas periodiku, ili makar ono što uslovno rečeno nazivamo periodikom, retko možemo vezati za pojam „pomeranja granica“, jer, budimo realni, golotinje i svađa oduvek je bilo, a i ne zanimaju nas. Kada se pak pojavi časopis koji će svojim zdravim sadržajem uspeti da prikaže vrednost pisane reči koja nam je dostupnija od bilo koje druge, bio bi red da se na takav časopis osvrnemo. Časopis Srp, osim u elektronskoj verziji, zahvaljujući upornim ljudima, uspeo je da ugleda svetlost papira i da dospe do nas i morala bih reći – zaista, mnogo vam hvala na tome. Pred sobom napokon imamo reč koja ne govori ono što je lepo, već ono što je istina.”
U uvodnom delu svoga obraćanja, osvetljavajući istorijsku genezu srpskih časopisa počev od beogradskog ”Srpskog književnog glasnika” do novosadskih ”Polja”, pesnik i kritičar Rastko Lončar je naveo da ni današnje ”vreme degenerisane apatičnosti” nije bilo prepreka da se pojavi ”Srp” u Prijedoru: ”Ovom prilikom, želeo bih da pozdravim ovakav nadljudski napor, napor balansiranja egzistencijalnog telesnog sa egzistencijalnim duhovnim, napor koji bude popraćen komentarima ‘ma, mani to’ i koji je začet bez očekivanja ikakve nagrade i zahvalnosti. I pozivam vas, dragi gosti Brankovoga kola, da podržimo ovakav napor i da se na njega ugledamo, jer opstanak jednog naroda ne zavisi isključivo od pitanja teritorijalne jurisdikcije; on daleko više zavisi od duhovnog i intelektualnog dometa nacije. Sloboda se ne brani samo oružjem i parolaštvom, ona se brani i proširuje kulturom.”
Svoje pesme iz ”Srpa” govorili su pesnici iz Banjaluke i Prijedora: Milan Rakulj (autor dve knjige u Brankovom kolu) i Nataša Vrućinić (buduća autorka knjige u Brankovom kolu), čiji talentovani stihovi izmamili su iskrene i duge aplauze brojne publike.
Nenad Grujičić